Energetski rat na Balkanu: Srbija balansira između dve sile - Kako Rusija i Amerika koriste našu zemlju za svoje ciljeve
Analitičari ocenjuju da i Amerika i Rusija koriste energetsku zavisnost za ostvarenje svojih geopolitičkih ciljeva. Kako kažu, ako se ne bismo pridržavali međunarodnog prava postavlja se pitanje kako bismo se sutra pozivali na njega u slučaju Kosova i Metohije.
Amerika koristi to što je Srbija energetski zavisna od Rusije da preko sankcija NIS-u otera uticaj Kremlja sa Zapadnog Balkana, ocenjuju analitičari za "Blic". Kažu da zbog toga Vašington insistira na sankcijama NIS-u, a Rusija na prisustvu na ovim prostorima.
U borbi dve velike sile Srbija bi mogla da strada ako bi napravila pogrešan potez, jer je Rusija jedna od stalnih članica Saveta bezbednosti UN koja ne priznaje nezavisnost Kosova.
Zbog toga je Kristofer Hil, doskorašnji američki ambasador u Srbiji, izjavio da Rusija koristi energente kao oružje i da je "važno pomoći Srbiji da se "oslobodi te pretnje".
"Amerika ima strateško razumevanje za Srbiju"
Dragoslav Rašeta, istraživač organizacije "Novi treći put", kaže za "Blic" da je Amerika pokazala "strateško strpljenje prema Srbiji u vezi sa odnosom prema Rusiji".
- Iz ugla Vašingtona, još od dolaska ambasadora Kristofera Hila i Bajdenove administracije Rusija koristi energetsku zavisnost Srbije kao glavno oruđe i političku polugu za ostvarivanje ciljeva na ovom prostoru. Zbog toga Amerika ima razumevanje za to što Srbija ne uvodi sankcije Rusiji. Takođe, Vašington je 10 meseci odlagao sankcije NIS-u - kaže Rašeta.
Rašeta tvrdi da je razlog za to želja da se smanji energetska zavisnost Srbije od Rusije.
- U neku ruku u tome se uspelo, ali sve je prekasno započeto - kaže Rašeta.
"Svako ko želi dobar rezultat na izborima mora da bira reči prema Rusiji iz dva razloga"
Rašeta dodaje da svaki političar koji želi danas da napravi dobar rezultat na izborima u Srbiji mora da bira reči prema Rusiji iz dva razloga:
- energetske zavisnosti Srbije od Rusije,
- percepcije najvećeg broja proruski orijentisanih birača.
- Kako kaže, danas 80 odsto gasa uvozimo iz Rusije.
- To znači da od ukupno tri milijarde kubnih metara gasa, mi uvozimo više od 2,5 milijardi kubika od Rusiji. Ta zavisnost od Rusije bila je još veća 2012. godine jer smo uvozili skoro 100 odsto gasa iz Rusije. U međuvremenu smo se povezali na gasni konektor iz Bugarske i nabavili tečni gas iz grčkih luka - kaže Rašeta za "Blic".
Rašeta dodaje da je u Srbiji veliki broj birača proruski orijentisano pogotovo posle početka rata u Ukrajini.
- Svako ekonomsko, a pogotovo političko udaljavanje od Rusije, moglo bi skupo politički da košta u smislu gubitka velikog broja glasova. Bez obzira na to što Rusija nije ništa uradila u vezi sa Kosovom i Metohijom u poslednjih 25 godina i što Srbija više gleda u Berlin, Pariz i Vašington kao partnere u vezi sa kosovskim pitanjem nego u Moskvu - kaže Rašeta.
"Amerika insistira na sankcijama NIS-u, a Rusija na prisutnosti na ovom prostoru"
Zoran Milivojević, diplomata, kaže za "Blic" da je energetska zavisnost Srbije od Rusije "evidentna činjenica" i da se u slučaju "sankcija NIS-a" i Amerika i Rusija ponašaju kao velike sile i "insistiraju na svojim interesima".
- Amerika insistira na sankcijama NIS-u kako bi oterala Rusiju s ovih prostora. S druge strane, Rusija insistira na prisutnosti iako nema veliki ekonomski interes da ostane u NIS-u, niti od tog novca finansira rat u Ukrajini - kaže Milivojević.
Milivojević smatra da bilo koja energetska zavisnost proizvodi isto dejstvo.
- Istu energetsku zavisnost ima EU od Amerike. Sve velike sile gledaju da svoj interes povežu sa energetskom zavisnošću i koriste tu zavisnost u političke svrhe. Recimo, Amerika koristi energetsku zavisnost Srbije od Rusije kako bi sankcijama NIS-u oterala Rusiju sa Zapadnog Balkana. To je čista geopolitika - kaže Milivojević.
"Srbija balansira iz principijelnih razloga"
Milivojević dodaje da u tom odnosu velikih sila Srbija i dalje balansira iz principijelnih razloga.
- Srbija ne uvodi sankcije Rusiji jer smo bili žrtve sankcija tokom devedesetih godina i na osnovu toga smatramo da sankcije ne treba da budu instrument ostvarivanja geopolitičkih ciljeva. Pritom principijelno poštujemo međunarodno pravo i teritorijalni integritet Ukrajine - kaže Milivojević.
Uz to, kako kaže, sankcije Rusiji su jednostrane.
- Sankcije Rusiji uveli su jednostrano Amerika i EU. To nisu obavezne sankcije kao što su bile one koje je SR Jugoslaviji uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takođe, dve trećine država sveta nije uvelo sankcije Rusiji - kaže Milivojević.
"Ako bismo zaplenili imovinu NIS-a doveli bismo u pitanje međunarodno pravo"
Milivojević smatra da Srbija poštuje međunarodno pravo i poredak i u slučaju NIS-a.
- Ako bismo imovinu NIS-a zaplenili ili nacionalizovali doveli bismo u pitanje međunarodno pravo koje se tiče imovine. Kako bismo onda sutra mogli da se pozivamo na međunarodno pravo u slučaju Kosova i Metohije ako ga sada gazimo? - kaže Milivojević.
Izvor: Srbija Danas/Blic
