Енергетски рат на Балкану: Србија балансира између две силе - Како Русија и Америка користе нашу земљу за своје циљеве

Америка користи то што је Србија енергетски зависна од Русије да преко санкција НИС-у отера утицај Кремља са Западног Балкана, оцењују аналитичари за "Блиц". Кажу да због тога Вашингтон инсистира на санкцијама НИС-у, а Русија на присуству на овим просторима.

 У борби две велике силе Србија би могла да страда ако би направила погрешан потез, јер је Русија једна од сталних чланица Савета безбедности УН која не признаје независност Косова.

Због тога је Кристофер Хил, доскорашњи амерички амбасадор у Србији, изјавио да Русија користи енергенте као оружје и да је "важно помоћи Србији да се "ослободи те претње".

"Америка има стратешко разумевање за Србију"

Драгослав Рашета, истраживач организације "Нови трећи пут", каже за "Блиц" да је Америка показала "стратешко стрпљење према Србији у вези са односом према Русији".

- Из угла Вашингтона, још од доласка амбасадора Кристофера Хила и Бајденове администрације Русија користи енергетску зависност Србије као главно оруђе и политичку полугу за остваривање циљева на овом простору. Због тога Америка има разумевање за то што Србија не уводи санкције Русији. Такође, Вашингтон је 10 месеци одлагао санкције НИС-у - каже Рашета.

Рашета тврди да је разлог за то жеља да се смањи енергетска зависност Србије од Русије.

- У неку руку у томе се успело, али све је прекасно започето - каже Рашета.

"Свако ко жели добар резултат на изборима мора да бира речи према Русији из два разлога"

Рашета додаје да сваки политичар који жели данас да направи добар резултат на изборима у Србији мора да бира речи према Русији из два разлога:

• енергетске зависности Србије од Русије,
• перцепције највећег броја проруски оријентисаних бирача.
• Како каже, данас 80 одсто гаса увозимо из Русије.

- То значи да од укупно три милијарде кубних метара гаса, ми увозимо више од 2,5 милијарди кубика од Русији. Та зависност од Русије била је још већа 2012. године јер смо увозили скоро 100 одсто гаса из Русије. У међувремену смо се повезали на гасни конектор из Бугарске и набавили течни гас из грчких лука - каже Рашета за "Блиц".

Рашета додаје да је у Србији велики број бирача проруски оријентисано поготово после почетка рата у Украјини.

- Свако економско, а поготово политичко удаљавање од Русије, могло би скупо политички да кошта у смислу губитка великог броја гласова. Без обзира на то што Русија није ништа урадила у вези са Косовом и Метохијом у последњих 25 година и што Србија више гледа у Берлин, Париз и Вашингтон као партнере у вези са косовским питањем него у Москву - каже Рашета.

"Америка инсистира на санкцијама НИС-у, а Русија на присутности на овом простору"

Зоран Миливојевић, дипломата, каже за "Блиц" да је енергетска зависност Србије од Русије "евидентна чињеница" и да се у случају "санкција НИС-а" и Америка и Русија понашају као велике силе и "инсистирају на својим интересима".

- Америка инсистира на санкцијама НИС-у како би отерала Русију с ових простора. С друге стране, Русија инсистира на присутности иако нема велики економски интерес да остане у НИС-у, нити од тог новца финансира рат у Украјини - каже Миливојевић.

Миливојевић сматра да било која енергетска зависност производи исто дејство.

- Исту енергетску зависност има ЕУ од Америке. Све велике силе гледају да свој интерес повежу са енергетском зависношћу и користе ту зависност у политичке сврхе. Рецимо, Америка користи енергетску зависност Србије од Русије како би санкцијама НИС-у отерала Русију са Западног Балкана. То је чиста геополитика - каже Миливојевић.

"Србија балансира из принципијелних разлога"

Миливојевић додаје да у том односу великих сила Србија и даље балансира из принципијелних разлога.

- Србија не уводи санкције Русији јер смо били жртве санкција током деведесетих година и на основу тога сматрамо да санкције не треба да буду инструмент остваривања геополитичких циљева. Притом принципијелно поштујемо међународно право и територијални интегритет Украјине - каже Миливојевић.

Уз то, како каже, санкције Русији су једностране.

- Санкције Русији увели су једнострано Америка и ЕУ. То нису обавезне санкције као што су биле оне које је СР Југославији увео Савет безбедности Уједињених нација. Такође, две трећине држава света није увело санкције Русији - каже Миливојевић.

"Ако бисмо запленили имовину НИС-а довели бисмо у питање међународно право"

Миливојевић сматра да Србија поштује међународно право и поредак и у случају НИС-а.

- Ако бисмо имовину НИС-а запленили или национализовали довели бисмо у питање међународно право које се тиче имовине. Како бисмо онда сутра могли да се позивамо на међународно право у случају Косова и Метохије ако га сада газимо? - каже Миливојевић.

Извор: Србија Данас/Блиц