ŠTA SRBIJA MOŽE DA OČEKUJE OD RUSIJE? Vučić na vreme mislio, sa ovim adutom ide kod Putina

U Evropi vlada energetski cenovni cunami. Kriza je dobila razmere pandemije jer je od nestašice gasa retko koja država izuzeta. 

Problemi i u Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Moldaviji... Italijani se već suočavaju sa drastičnim poskupljenjem i gasa i struje. U Albaniji, koja je među najvećim uvoznicima struje kažu, da je zemlja u vanrednom stanju zbog krize u snabdvanju električnom energijom.

Zbog vrtoglavog rasta cena gasa najveći britanski proizvođači čelika, stakla, keramike i papira, upozorili su vladu da će obustaviti proizvodnju. Slike praznih rafova britanskih marketa obišle su svet prošlog meseca i duboko se urezale u sećanja svih Britanaca.

Skupi energenti u Nemačkoj pokrenuli su domino efekat - poskupljuju mnogi proizvodi, a prete i nestašice.

Kako je došlo do krize sa gasom u Evropi i zašto rastu cene energenata?

Dok zemlje pokušavaju da se oporave od pandemije, ali se istovremeno suočavaju sa naletima novih talasa, potražnja za energijom je porasla, što je dovelo do smanjenja zaliha širom sveta.

U Evropi je ovo pitanje još komplikovanije, jer tu utiču i mnogi drugi faktori, na primer, zbog hladne zime u Evropi prošle godine iz zaliha je korišćen gas po nižim cenama, a pritom skladišta nisu popunjena u međuvremenu.

Oko 50 odsto količine prirodnog gasa u Evropi stiže iz Rusije, kroz nekoliko glavnih gasovoda kao što su Severni tok, Jamal-Evropa i Bratstvo, dok ostatak dolazi iz Norveške i Alžira. Tokom pandemije korona virusa, ukupan izvoz gasa iz Rusije u Evropu je opao usled umanjene tražnje.

Stoga je došlo do smanjenja zaliha, a potom i rasta cena. U pitanju nije nestašica gasa, nego ga evropske zemlje nisu naručile u dovoljnoj količini. Određene zemlje nisu sklopile ugovore sa ruskim Gaspromom, misleći da će obezbediti gas na neki drugi način. To se nije desilo, a gas je roba, koja kao i svaka druga poskupi ukoliko je nema na tržištu.

Gas nije u domenu energije i ekonomije

Početak rada Severnog toka postao je žrtva politike. "Severni tok 2" je trebalo da bude izgrađen pre godinu dana i da počne sa radom. Izgradnja je, međutim, završena u septembru. 

Iako je izgradnja gasovoda završena i gas napunjen, isporuka zavisi od toga da li će "Severni tok 2" dobiti ispravna odobrenja regulatora. Nemačka Federalna agencija za mreže (Bundesnetzagentur) suspendovala je proceduru sertifikacije, što je dodatno zakomplikovalo situaciju u Evropi.

Odluka nemačkih vlasti poljuljala je globalno tržište, pa tako cena gasa sa 960 rapidno skače na više od 1100 dolara na hiljadu kubnih metara.

Srbija na vreme preduzela ključne poteze, predsednik Vučić pratio sva kretanja i dešavanja na svetskom tržištu

Usred globalnog energetskog rasula koje je uslovilo enormno povećanje cene plavog energenta, Srbija očekuje da te potrese izbegne, a nadu za takav scenario joj uliva susret Aleksandra Vučića i Vladimira Putina.

Cena gasa vrlo je važna za Srbiju, koja beleži najbrži ekonomski rast u Evropi, i zbog toga svi sa nestrpljenjem očekuju rasplet događaja u Moskvi, 25. novembra.

Vreme kada se sastanak dvojice lidera održava nije nimalo povoljno, jer su cene na berzi vrtoglavo porasle i variraju od 900 do 1.200 dolara za hiljadu kubnih metara, što otežava pregovaračku poziciju Srbije, koja ove količine sada plaća 270 dolara.

-  Pitanje gasa je pitanje za celu zemlju jer nam od gasa zavisi dolazak investitora, kolike će nam plate biti, kolika stopa rasta, kolike penzije. Od gasa zavisi i hoćemo li imati struje . Zato se borimo za nižu cenu, iako smo ekonomski neuporedivo jači od Moldavije, ali i mnogih drugih zemalja - kazao je Vučić.

Podsetimo, dugoročnim ugovorom sa Rusijom snabdevanje gasom po niskoj ceni zagarantovano je do kraja godine, pa iz tog razloga Srbija još uvek ne oseća krizu kakvu osećaju zemlje regiona i sveta.

Srbija trenutno plaća gas iz Rusije po skoro pet puta nižoj ceni od aktuelne na evropskom tržištu.

Gas je prethodno nabavljen po ceni od 270 dolara za 1.000 metara kubnih, kada je prosečna cena u Evropi bila 400 dolara.

Nakon izbijanja krize cena gasa prvo je skočila na 600, ubrzo na 800, a u jednom trenutku čak na 1.937 dolara za 1.000 metara kubnih.

Struja na svetskim berzama je za 240 odsto skuplja u odnosu na pre godinu dana. Važno je napomenuti da tržišta energenata poput gasa i nafte utiču na cene električne energije.

Energetsku bezbednost zemlja je obezbedila i izgradnjom gasovoda Balkanski tok, uprkos svim pritiscima sa Zapada.

Balkanski tok, kao deo Turskog toka, proteže se kroz Srbiju od bugarske do mađarske granice. 

- Uz puteve i železnicu, Srbija je gradila gasovod, u potpunosti novi magistralni gasovod od bugarske do mađarske granice, 400 kilometara smo mi izgradili. Imamo četiri merne jedinice: Vrška čuka, Paraćin, Pančevo i Gospođinci, uz kompresorske stanice u Žabarima i Velikoj Plani - kazao je predsednik Vučić prilikom nedavnog gostovanja u "Ćirilici"

U drugoj zaredom korona godini mnoge države bile su primorane da koriste jeftine zalihe gasa, istovremeno ne obnavljajući vlastita skladišta, ili su na neki način bežale od potpisavanja dugoročnih ugovora sa Rusijom, što ih je dovelo u sada veće nerešive probleme. Srbija, zahvaljujući dobrom rukovodstvu i domaćinskom pristupu, ne spada u red takvih država, i zato se sada može nadati toploj zimi.

Rezerve prirodnog gasa u Srbiji, u skladištu Banatski Dvor, iznose 260 miliona kubnih metara i skladište je spremno za predstojeću zimsku sezonu, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije u oktobru.

- Srbija ima sačuvan gas za crne dane, do kraja godine i zbog toga je veoma važan sastanak sa Putinom. Trenutna ponuda nije dobra i zato će doći do sastanka - izjavio je tada predsednik Srbije.

Naše neto devizne rezerve 14,25 milijardi evra, što znači da su u odnosu na 2012. uvećane 115 odsto, a zlatne rezerve su nam utrostručene, podsetio je Vučić.

Na televiziji Happy u "Ćirlici" u novembru Vučić je kazao da je od 14. oktobra potrošeno više od 100 miliona kubnih metara gasa iz Banatskog Dvora, a sve u cilju sprečavanja nestašice struje, stoga ovaj razgovor sa ruskim predsednikom dolazi u pravo vreme.

- Nama je važno da imamo što više svog gasa, i da su nam skladišta što veća. Četrnaestog oktobra imali smo u Banatskom Dvoru 263 miliona kubnih metara gasa, na današnji dan imamo 161 milion, što znači da smo izgubili više od 100 miliona metara kubnih gasa, da bismo pomogli da nemamo nestašice struje i da ne bismo uvozili struju po 250 evra po megavatu, nego da i dalje imamo onu cenu koštanja koju držimo do 60 evra po megavat satu - rekao je predsednik i dodao da je za građane najvažnije da imaju najjeftiniju struju u Evropi.

- Ali pitanje cene gasa i cene struje nije samo pitanje građana, mi time privlačimo investitore - zaključio je tada predsednik.

Kako je tada istakao, robne rezerve su važne za svaku zemlju, a u budućnosti će postati još važnije.

- Direktor robnih rezervi biće veoma važan, stajaće tik pored predsednika države i predsednika vlade - kazao je Vučić.

Tema nad temama sa Putinom

Osim što će biti glavna, od teme cene gasa zavisiće mnogo šta. Atraktivnost za nova ulaganja, priliv stranih investicija i standard građana zavisiće od cene gasa koju ćemo postići s Rusima.

- Cena na berzi računa se na dnevnom nivou u Holandiji i ona je danas između 965 i 942 dolara za hiljadu kubnih metara gasa, dok Srbija Rusiji gas plaća 270 dolara. Mora se napraviti najbolja varijanta po Srbiju, što uopšte nije lako, ali nadam se najboljoj ceni u Evropi. S tom željom idem u Moskvu. Da li ćemo uspeti, to je druga stvar - kazao je Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio i ruskom novinaru Solovjevu da sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom planira da razgovara o ceni gasa i povećanju obima snabdevanja.

- Mi trošimo sve više i više. Ako smo nekada trošili 1,1 milijardu kubnih metara gasa, sada koristimo 2,7 milijardi. Trebalo bi da postignemo dogovor o povećanju isporuka gasa, jer naša privreda najbrže raste u Evropi.

Šta će Srbija tražiti, a šta može dobiti? Na stolu tri stvari - cena, dužina trajanja ugovora i fleksibilnost

- Tri stvari treba da rešavamo sa Putinom - cenu, dužinu ugovora, fleksibilnost. Jer mi smo 2012 trošili 1,1 milijardi kubnih metara gasa, danas 2,5 i moramo da dobijemo količine gasa od preko tri milijarde. Ali moramo da imamo i fleksibilnost jer moramo da gradimo skladišta da ne bi kupili tri milijarde koje ne možemo da potrošimo, a ako ne kupimo to, moraćemo tih 600 miliona da plaćamo po tržišnoj ceni. Tu je mnogo problema - rekao je Vučić.

Podsetimo, prilikom prethodne posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je zamolio i njega i predsednika Rusije da cena gasa za Srbju ostane ista. Tom prilikom Vučić je odbacio navode da Moskva vrši pritiske na zvanični Beograd u oblasti energetike. Kako je istakao, Srbija je upravo ta koja vrši pritiske na ruske partnere, da dobije najpovoljniju cenu prirodnog gasa u Evropi.

- Dali su nam najpovoljniju cenu, ja i molim i vršim pritiske - kazao je tada predsednik i dodao da ima obećanje Lavrova da će od ruskog predsednika tražiti da Srbija ima najpovoljnije cene.

Mnogi analitičari smatraju da se Srbija može nadati prijateljskoj ceni gasa. Takvu ocenu nedavno je dao i predsendik Narodne skupštine Srbije Ivica Dačić.

- Očekujem da ćemo dobiti prijateljsku cenu. Ona će sigurno, zbog energetske situacije u svetu, biti značajno veća nego što je sada, ali očekujem da će biti povoljnija nego za druge - rekao je Dačić.

Na šta je Srbija spremna? Energetsko pitanje nije samo ekonomsko, već i geopolitičko

Ruski predsednik Vladimir Putin uvek je pokazivao razumevanje za Srbiju u teškim okolnostima.

Kako je i sam predsednik Vučić istakao, Srbija je spremna da sa ruskim Gaspromom nastavi da realizuje projekte izgradnje interkonektivnih gasovoda kao nastavka Turskog toga kroz zemlje Evropske unije.

Jedan od glavnih aduta Srbije je i to što je Srbija uvek uspešno odolevala pritisku Zapada, a to je nešto sa čim je ruski lider dobro upoznat.

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nikada nije uvodila nikakve sankcije, mere, niti odluke protiv Rusije. Iako je mnogo ekonomskih karata na stolu, Srbija u rukama ima politički adut koji se vezuje za naš izuzetno prijateljski odnos prema Moskvi. Izuzetno je važno što predsednik Putin zna da Srbija nijednom nije pokleknula pod pritiscima Evropske unije koji su ušli čak do nivoa koji su uslovljavali promenu političkog kursa prema Moskvi.

Projekti za budućnost

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija ozbiljno razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane.

Naveo je da postoji problem finansiranja jer, kako je naveo, velika nuklearka košta više od 10 milijardi, a da je Srbija odlučila da njen državni dug uvek bude manji od 60 odsto.

Predsednik Srbije je rekao da se razmatraju mnoga pitanja zajedno sa Rosatomom.

Nedavno je otkrio da je u Glazgovu sa Ursulom fon der Lajen pričao o gasu i da je i Evropska unija odlučila da nuklearke, odnosno da nuklearnu energiju i gas, prizna kao čiste energije.