Gigant koji je puno obećavao bankrotirao za dve godine: Više od 200 zaposlenih ostaje bez posla, propalo 500 miliona evra investicija - zašto su evropski proizvođači u problemu?

Norveška kompanija Morrow Batteries trebalo je godišnje da proizvodi oko 20.000 automobilskih baterija, ali je bankrotirala za manje od dve godine. Više od dve stotine zaposlenih verovatno će ostati bez posla, a propalo je i gotovo 500 miliona evra javnih i privatnih investicija.

Pre samo godinu dana isto se dogodilo švedskom proizvođaču baterija Northvolt, od kojeg se očekivalo da bude evropski konkurent azijskim baterijskim gigantima poput CATL-a i BYD-a. Međutim, Northvolt nikada nije uspeo da postigne masovnu proizvodnju kvalitetnih baterija u industrijskim količinama. U martu 2025. otišao je u stečaj.

''Vreme je isteklo, ovo je veoma tužan dan''

Morrow Batteries krenuo je istim putem u sredu. Uprava kompanije u saopštenju za javnost navodi da nije bilo moguće pronaći novog investitora.

- Nemamo dovoljno kapitala da se finansiramo u vremenu potrebnom za pronalaženje industrijskog investitora. Vreme je isteklo, ovo je veoma tužan dan - rekla je Ann-Christin Andersen, predsednica Upravnog odbora Morrow Batteriesa, i dodala:

- Finansijska situacija pogoršala se poslednjih meseci, a razlozi za to su kompleksni. Između ostalog, tržište baterija postajalo je sve konkurentnije. Razvoj globalnog tržišta baterija, u kombinaciji sa potrebama za kapitalom koje prate ranu fazu industrijalizacije, učinio je ovo putovanje mnogo zahtevnijim nego što smo predviđali.-

Kompanija je osnovana 2020. godine sa sedištem u gradu Arendalu na jugu Norveške. Od početka proizvodnje u avgustu 2024. godine, kojem je prisustvovao i norveški premijer Jonas Gahr Støre, bila je usmerena na održiva i troškovno efikasna rešenja litijum-jonskih baterija.

Morrow Batteries za sobom ostavlja oko 200 miliona evra evidentiranog duga, ali su državni, javni i privatni investitori do sada uložili najmanje 500 miliona evra u kompaniju i nije sigurno koliko će od toga uspeti da spasu.

Morrow je trebalo da bude, odnosno predstavljao se kao prvi evropski proizvođač LFP baterijskih ćelija u gigavatnim razmerama. LFP znači ''lithium iron phosphate'', odnosno litijum-gvožđe-fosfatna baterija. To je vrsta litijum-jonske baterije koja umesto skupljih materijala poput nikla i kobalta koristi hemiju zasnovanu na gvožđu i fosfatima.

Glavne prednosti su joj niža cena, dobra bezbednost, dug vek trajanja i visoka termalna stabilnost, dok joj je mana uglavnom niža energetska gustina u odnosu na neke NMC baterije. Morrow svoje LFP ćelije opisuje kao rešenje za stacionarno skladištenje energije, komercijalnu mobilnost, industrijske i off-road primene.

Interesovanje investitora iz Koreje, Kine i SAD-a

Sindikalni poverenici nadaju se da će neki novi investitori preuzeti fabriku i ponovo pokrenuti proizvodnju.

- Bilo bi besmisleno imati kompletnu i funkcionalnu fabriku baterija i ostaviti je praznu i zatvorenu. To bi me zaista iznenadilo - rekao je za norvešku javnu televiziju NRK Kim Nøkland, predstavnik sindikata u Morrow Batteriesu.

Direktor Morrow Batteriesa Jon Fold von Bülow tvrdi da već postoji interesovanje investitora iz Južne Koreje, Kine, Indije, SAD-a i nekoliko evropskih zemalja i da će stečajni upravnik pregovarati sa eventualnim novim vlasnicima.

Norveški mediji pišu da bi fabriku mogli da preuzmu kineski proizvođači, odnosno konkurencija sa kojom Morrow Batteries od samog početka nije mogao da se nosi, baš kao ni Northvolt.

Evropska baterijska kriza nije samo norveški problem

Osim Morrowa i Northvolta, evropsku baterijsku krizu najbolje oslikavaju projekti ACC-a, Italvolta i CustomCellsa. ACC je zajednička kompanija Stellantisa, Mercedes-Benza i TotalEnergiesa, koja je odustala od planiranih gigafabrika u Kajzerslauternu u Nemačkoj i Termoliju u Italiji.

Nemački projekat trebalo je da donese do 2.000 radnih mesta i imao je predviđenih 437 miliona evra javnih subvencija, dok je Italija već povukla oko 350 miliona evra podrške za Termoli.

Razlog je isti obrazac koji je pogodio celu industriju: slabija potražnja za električnim automobilima, previsoki troškovi i pritisak kineskih proizvođača, koji baterije proizvode u daleko većem obimu i po cenama koje evropske fabrike u nastajanju ne mogu da prate.

Italijanski Italvolt, koji je u Skarmanju najavljivao jednu od najvećih evropskih fabrika, projektovanu na oko 45 GWh godišnje i hiljade radnih mesta, završio je u sudskom postupku zaštite od poverilaca, a sve ukazuje na to da fabrika neće biti izgrađena.

Nemački CustomCells, proizvođač specijalizovanih litijum-jonskih ćelija, zatražio je 2025. stečaj za svoje operativne kompanije nakon neplaćanja najvećeg kupca, Liliuma.

U restrukturiranju je broj zaposlenih pao sa oko 230 na 100, zatvoren je pogon u Tibingenu, a kompanija se povukla iz ambicija u odbrambenoj industriji i motosportu.

Zašto kineski proizvođači dominiraju?

Kineska prednost u baterijama počiva na kontroli gotovo celog lanca vrednosti, ogromnim razmerama proizvodnje i godinama sistemske državne podrške.

Evropski proizvođači često moraju da uvoze sirovine, hemikalije, katodne i anodne materijale, opremu i know-how, dok kineske kompanije veliki deo toga imaju kod kuće ili pod sopstvenom kontrolom.

Kina proizvodi više od tri četvrtine automobilskih baterija prodatih u svetu, što joj donosi niže troškove, bolje uslove kod dobavljača, brži razvoj i manje otpada.

To znači da kineski proizvođač baterijskih ćelija ne kreće od nule, već iz poslovnog ekosistema koji već postoji. Zato su kineske baterije najmanje 30 odsto jeftinije od evropskih.

Osim toga, kineski proizvođači imaju domaće kupce poput BYD-a, Geelyja, SAIC-a, NIO-a i brojnih drugih. To im omogućava da popune proizvodne kapacitete, testiraju nove tehnologije, smanjuju troškove i zatim višak izvoze.

Evropski proizvođači često prvo moraju da ubede kupce da potpišu ugovore, a kupci čekaju dokaz da fabrika može stabilno da proizvodi.