Гигант који је пуно обећавао банкротирао за две године: Више од 200 запослених остаје без посла, пропало 500 милиона евра инвестиција - зашто су европски произвођачи у проблему?

Норвешка компанија Morrow Batteries требало је годишње да производи око 20.000 аутомобилских батерија, али је банкротирала за мање од две године. Више од две стотине запослених вероватно ће остати без посла, а пропало је и готово 500 милиона евра јавних и приватних инвестиција.

Пре само годину дана исто се догодило шведском произвођачу батерија Northvolt, од којег се очекивало да буде европски конкурент азијским батеријским гигантима попут ЦАТЛ-а и BYD-a. Међутим, Northvolt никада није успео да постигне масовну производњу квалитетних батерија у индустријским количинама. У марту 2025. отишао је у стечај.

''Време је истекло, ово је веома тужан дан''

Morrow Batteries кренуо је истим путем у среду. Управа компаније у саопштењу за јавност наводи да није било могуће пронаћи новог инвеститора.

- Немамо довољно капитала да се финансирамо у времену потребном за проналажење индустријског инвеститора. Време је истекло, ово је веома тужан дан - рекла је Ann-Christin Андерсен, председница Управног одбора Morrow Batteriesa, и додала:

- Финансијска ситуација погоршала се последњих месеци, а разлози за то су комплексни. Између осталог, тржиште батерија постајало је све конкурентније. Развој глобалног тржишта батерија, у комбинацији са потребама за капиталом које прате рану фазу индустријализације, учинио је ово путовање много захтевнијим него што смо предвиђали.-

Компанија је основана 2020. године са седиштем у граду Арендалу на југу Норвешке. Од почетка производње у августу 2024. године, којем је присуствовао и норвешки премијер Јонас Гахр Støre, била је усмерена на одржива и трошковно ефикасна решења литијум-јонских батерија.

Morrow Batteries за собом оставља око 200 милиона евра евидентираног дуга, али су државни, јавни и приватни инвеститори до сада уложили најмање 500 милиона евра у компанију и није сигурно колико ће од тога успети да спасу.

Morrow је требало да буде, односно представљао се као први европски произвођач ЛФП батеријских ћелија у гигаватним размерама. ЛФП значи ''lithium ирон пхоспхате'', односно литијум-гвожђе-фосфатна батерија. То је врста литијум-јонске батерије која уместо скупљих материјала попут никла и кобалта користи хемију засновану на гвожђу и фосфатима.

Главне предности су јој нижа цена, добра безбедност, дуг век трајања и висока термална стабилност, док јој је мана углавном нижа енергетска густина у односу на неке НМЦ батерије. Morrow своје ЛФП ћелије описује као решење за стационарно складиштење енергије, комерцијалну мобилност, индустријске и off-road примене.

Интересовање инвеститора из Кореје, Кине и САД-а

Синдикални повереници надају се да ће неки нови инвеститори преузети фабрику и поново покренути производњу.

- Било би бесмислено имати комплетну и функционалну фабрику батерија и оставити је празну и затворену. То би ме заиста изненадило - рекао је за норвешку јавну телевизију НРК Ким Nøkland, представник синдиката у Morrow Batteriesu.

Директор Morrow Batteriesa Јон Фолд вон Bülow тврди да већ постоји интересовање инвеститора из Јужне Кореје, Кине, Индије, САД-а и неколико европских земаља и да ће стечајни управник преговарати са евентуалним новим власницима.

Норвешки медији пишу да би фабрику могли да преузму кинески произвођачи, односно конкуренција са којом Morrow Batteries од самог почетка није могао да се носи, баш као ни Northvolt.

Европска батеријска криза није само норвешки проблем

Осим Morrowa и Northvolta, европску батеријску кризу најбоље осликавају пројекти ACC-a, Италволта и CustomCellsa. ACC је заједничка компанија Stellantisa, Мерцедес-Бенза и ТоталЕнергиеса, која је одустала од планираних гигафабрика у Кајзерслаутерну у Немачкој и Термолију у Италији.

Немачки пројекат требало је да донесе до 2.000 радних места и имао је предвиђених 437 милиона евра јавних субвенција, док је Италија већ повукла око 350 милиона евра подршке за Термоли.

Разлог је исти образац који је погодио целу индустрију: слабија потражња за електричним аутомобилима, превисоки трошкови и притисак кинеских произвођача, који батерије производе у далеко већем обиму и по ценама које европске фабрике у настајању не могу да прате.

Италијански Италволт, који је у Скармању најављивао једну од највећих европских фабрика, пројектовану на око 45 GWh годишње и хиљаде радних места, завршио је у судском поступку заштите од поверилаца, а све указује на то да фабрика неће бити изграђена.

Немачки CustomCells, произвођач специјализованих литијум-јонских ћелија, затражио је 2025. стечај за своје оперативне компаније након неплаћања највећег купца, Лилиума.

У реструктурирању је број запослених пао са око 230 на 100, затворен је погон у Тибингену, а компанија се повукла из амбиција у одбрамбеној индустрији и мотоспорту.

Зашто кинески произвођачи доминирају?

Кинеска предност у батеријама почива на контроли готово целог ланца вредности, огромним размерама производње и годинама системске државне подршке.

Европски произвођачи често морају да увозе сировине, хемикалије, катодне и анодне материјале, опрему и know-how, док кинеске компаније велики део тога имају код куће или под сопственом контролом.

Кина производи више од три четвртине аутомобилских батерија продатих у свету, што јој доноси ниже трошкове, боље услове код добављача, бржи развој и мање отпада.

То значи да кинески произвођач батеријских ћелија не креће од нуле, већ из пословног екосистема који већ постоји. Зато су кинеске батерије најмање 30 одсто јефтиније од европских.

Осим тога, кинески произвођачи имају домаће купце попут BYD-a, Geelyja, САИЦ-а, НИО-а и бројних других. То им омогућава да попуне производне капацитете, тестирају нове технологије, смањују трошкове и затим вишак извозе.

Европски произвођачи често прво морају да убеде купце да потпишу уговоре, а купци чекају доказ да фабрика може стабилно да производи.