Hrvatski poljoprivrednici najavljuju poskupljenje hleba zbog rata u Iranu: Evo šta je problem
Nakon američkih napada na Iran krajem februara i blokade Ormuskog moreuza, ključnog izlaza iz Persijskog zaliva kroz koji prolazi oko trećine svetske trgovine đubrivima, globalno tržište našlo se pod snažnim pritiskom. Važne proizvođačke zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije i Katara više ne mogu da isporučuju ureu i amonijak prema planu, što se direktno prelilo i na evropsko tržište.
Istovremeno je naglo porasla i cena gasa, ključne sirovine za proizvodnju azotnih mineralnih đubriva. Referentna evropska cena gasa TTF (T-T-F) u svega nekoliko nedelja skočila je sa oko 32 na gotovo 55 evra po megavat-času. Budući da gas čini oko 80 odsto troškova proizvodnje đubriva, posledice tog rasta osećaju i hrvatski poljoprivrednici.
Petar Pranjic iz Odbora za ratarstvo Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) upozorava da nakon najnovijeg rasta cena hrvatski poljoprivrednici sebi ne mogu da priušte veštačko đubrivo, a posledice ćemo svi osetiti ove jeseni.
Đubrivo poskupelo 60 odsto
- Đubriva ima, ali cena mu je preko noći toliko skočila da ga mi sebi ne možemo priuštiti. Ovo je za nas ratno profiterstvo, a reći ću vam i zašto. Roba koja je bila proizvedena pre tri meseca poskupela je i do 60 odsto - rekao je Pranjic, naglašavajući da su se dobavljači, kako kaže, "oteli kontroli" i da je situacija postala nepodnošljiva.
Pranjic tvrdi da je o tome razgovarao i sa ministrom, tražeći intervenciju države. Smatra da se, kao što su se ograničavale cene osnovnih proizvoda poput ulja i brašna, trebala ograničiti i cena đubriva jer je ono, kako ističe, za poljoprivredu "neophodno kao krv bolesniku". Govoreći o nedavno uvedenim merama, Pranjic ocenjuje da su nedovoljne. Reč je, kaže, o simboličnoj pomoći koja ne može da pokrije stvarne troškove.
- To su neke simbolične mere, nisu dovoljne ni za dve taksene marke da se žalite. To je pripomoć koja je donesena. Do podne su doneli odluku o pripomoći, popodne vam dignu plavi dizel za 30 centi. Znači, dao sam ti hiljadu evra, a popodne sam ti uzeo dve i po. I to je začarani krug i to su subjekti koji proizvode inflaciju -
Urušavanje malih gazdinstava
Prema njegovim rečima, taj će se pritisak neminovno preliti na krajnje potrošače. Na terenu su, kaže, posledice već vidljive. Pranjic je rekao kako se ovogodišnja prolećna setva odvija otežano, uz minimalnu ili nikakvu primenu đubriva. Zemlja je, kaže, iscrpljena, a proizvođači strahuju od rezultata koji će biti vidljivi tek na jesen.
U gladnu zemlju stavljamo seme, tako je loše. Mala gazdinstva će se definitivno urušiti, a to će se dogoditi i nešto većim. Ono što se događalo u mlekarstvu kada smo sa 75.000 mlečnih farmi spali na 2.500, to je za očekivati sada i u ratarstvu i očekujemo totalni kolaps sledeće godine. Pšenice smo svake godine imali za izvoz, a ove godine nas može spasiti jedino porast potražnje i rast cena."
Pranjic smatra da će se trenutna situacija neminovno odraziti i na cene hrane. Iako veća potražnja može kratkoročno da podigne cene proizvoda poput pšenice, proizvođači od toga, kaže, neće imati koristi jer će povećani prihodi biti "pojedeni" skupljim repromaterijalom. Na kraju će, kaže, sve platiti građani.
Koči distribucija plavog dizela
- Čujem ljude kako kažu, dva evra je kilo hleba. Pa nije to tako. 500 grama vam je dva evra i deset centi, sirotinjski hleb, prosečan jedan. Mi govorimo o kilogramu, to je četiri evra. Na jesen će biti i više -
Tehnološki zastareo model
Ekonomski analitičar Damir Novotni kaže da su hrvatski poljoprivrednici ionako već morali da smanje potrošnju mineralnih goriva. Prema njegovim rečima, model proizvodnje kakav postoji u Petrohemiji već je godinama ekonomski i tehnološki zastareo te "više nema smisla, kao što ga nije imala ni pre desetak ili više godina".
Hrvatska se danas snabdeva iz Srbije, Norveške i Austrije, ali se sve više okreće i prirodnim mineralnim đubrivima iz Nemačke, Alžira i Maroka. Za razliku od proizvođača, Novotni smatra da bi trenutni rast cena mogao imati i pozitivan efekat. Hrvatski poljoprivrednici, kaže, ionako intenzivno koriste veštačka đubriva, pa bi smanjenje te zavisnosti moglo biti korisno.
- Hrvatska je jedna od retkih zemalja u Evropskoj uniji koja ima posebne, povoljnije cene za poljoprivrednike. Uprkos tome, proizvodnja u Hrvatskoj ne raste: ribari love manje, poljoprivrednici proizvode manje, iako imaju povoljnije inpute poput plavog dizela. Zato bi jedan cenovni šok mogao biti podsticaj za nužnu tranziciju i preusmeravanje prema kulturama u kojima možemo biti konkurentni. Bez takvog pritiska teško će doći do promena.
U poslednjih nekoliko godina u poljoprivredu su se slivale velike količine novca, i iz nacionalnih izvora i iz evropskih fondova, ali produktivnost nije rasla. To otvara pitanje efikasnosti tog sistema. Na primer, Hrvatska može biti konkurentna u proizvodnji junetine, tu smo konkurentni na evropskom i svetskom tržištu, ali umesto da se okrećemo granama u kojima možemo biti konkurentni, previše se oslanjamo na ratarstvo, koje je najjednostavnije, gde se koristi velika količina veštačkih đubriva, što šteti okolini, a ne povećava produktivnost - zaključuje analitičar.
