KRIZA SVE OČIGLEDNIJA! Italija ostaje bez firmi i kapitala - "Gore nego u vreme pandemije"
Najpogođeniji italijanski regioni su oni na severozapadu gde je i obim ekonomske aktivnosti najveći, od iskazanog zvaničnog broja to je 27 posto, sledi ih centralni deo Italije sa 23, jug sa 22, severoistok sa 20, ostrva sa 8 posto zatvaranja.
Među sektorima to su trgovinski koji je zatvorio 29.000 firmi, potom firme koje se bave izradnjom, slede ih poljoprivredne aktivnosti. Novac kojeg su dobijali kao pomoć od države ni izbliza nije mogao da pokrije troškove izdržavanja firmi a nakon uvećanja računa za gas i struju, jednostavno je postalo nepodnošljivo
MELONI SE SUKOBLJAVA SA PRVIM PROBLEMIMA? Italijanska Le Pen mora da reši energetski problem zbog Ukrajine
ITALIJANKE U STRAHU OD ĐORĐE MELONI: Hiljade njih marširalo u panici da im ne OTME pravo dato 1978. godine
SVE OČI UPRTE U RIM: Da li je Meloni italijanska Le Pen? Svi se plaše njenih sledećih poteza
Posebno poglavlje u Italiji je zatvaranje hotela i čitavih lanaca, čak i onih najuglednijib, ne mogu da podnesu troškove održavanja i sa punim hotelima. Najpre je pandemija pozatvarala hotele jer nije bilo turista, potom su brojni otvorili u nadi da će nadoknaditi izgubljeno i stigao je pravi udarac od uvećanja računa za energije.
Vest dana je da je poznati lanac od 5 hotela “Karol” na jugu Italije, u Salentu, Santa Marija di Leuka, Galipiliju, otvoreni od 1966 godine, juče zatvorio, kapaciteta 1.100 mesta, bio je operativan čitave godine, ima 275 zaposlenih i generalni direktor Atilio Kaputo morao je da saopšti medijima “zatvaram”, radi korektnosti ostaće otvoreni samo dok ne istekne rezervacija, da ne razočaraju klijentelu.
- 55 godina rada izgori jedan dvomesečni račun za struju, 500.000 evra, znači uvećan 500 puta, uprkos dobrim rezervacijama letnjim i onim za jesen ne uspevamo ni iz daleka da pokrijemo troškove, jer cena energija se još uvećava i nema kraja, zatvaramo sa negativnim bilansom, šaljemo sve na kasu uzajamne pomoći, familije treba da žive od nečega.
Već dva meseca redukovali su sve servise, sate uljkučivanja rashladnih uređaja i usred leta, prepolovili rasvetu u restoranima i u svim drugim prostorima, smanjili broj frižidera, imli i sistem solarnih panela, “sve smo učinili kao jedan dobar otac u familiji, sve je bilo malo, cene klijentima možemo da podignemo samo koliki je evropski prosek inflacije, to nije ni izbliza dovoljno. Pri tom je uvećana cena svega što nam je potrebno, od benzina preko brašna i sveukupne hrane na tršištu”.
Na pitanje kako je mogućno da država podceni takve strukture koje opstaju na ogromnoj količni struje direktor odgovara “Italija nije učinila ništa slično Nemačkoj koja je u jednoj noći odlučila da nameni 200 milijardi evra za familije i firme a Italija čini deo EU. Ovo je istinska ratna ekonomija”.
