Nema brzog rasta, ali ni naglog pada cena: Kako izgleda realan scenario na tržištu nekretnina u 2026. godini

Nakon perioda snažnog rasta i izražene euforije, tržište se smirilo, ali bez nagoveštaja da bi u kratkom roku moglo doći do većih potresa ili značajnog pada cena. I kupci i investitori danas donose odluke opreznije i racionalnije, uz znatno više informacija nego ranije.

Prema oceni Nebojše Nešovanovića iz kompanije CBRE, tržište nekretnina ostaje pouzdan pokazatelj opšteg stanja privrede i investicione klime u Srbiji. Sporiji rast BDP-a i niži nivo investicija u prethodnom periodu ograničili su rast cena stanova, a slična dinamika može se očekivati i tokom 2026. godine, piše Gradnja.rs.

Iako se predviđa blago ubrzanje ekonomskog rasta i veće javne investicije, ne očekuje se značajnije poboljšanje investicione klime, naročito u predizbornom okruženju, zbog čega bi tržište po svojim osnovnim karakteristikama moglo ostati slično prethodnoj godini.

Na tržištu novogradnje jasno se vidi razlika između projekata koji su realno pozicionirani i onih čije su cene izašle izvan okvira tržišnih mogućnosti. Uroš Đaković iz Blok Properties ističe da se kvalitetna novogradnja i dalje prodaje, ali samo kada postoji razuman odnos cene i vrednosti. Projekti sa cenama usklađenim sa tržištem nalaze kupce bez većih problema, dok oni koji su čak i blago ispod tog nivoa mogu biti rasprodati vrlo brzo.

Nasuprot tome, stanovi sa cenama od oko 4.000 evra po kvadratnom metru i više znatno teže dolaze do kupaca, bez obzira na kvalitet gradnje, što jasno pokazuje da na tržištu postoji gornja granica prihvatljivosti cena.

U takvim okolnostima ne očekuje se značajniji pad cena stanova. Visoki troškovi gradnje, radne snage, finansiranja i zemljišta, posebno na urbanistički kvalitetnim lokacijama, postavljaju donju granicu ispod koje cene teško mogu da padnu.

Realniji scenario za 2026. godinu jeste nastavak stabilizacije, uz moguć umeren rast cena kod kvalitetnih i dobro pozicioniranih projekata, dok će se cenovno preambiciozni projekti suočavati sa sporijom prodajom ili potrebom za korekcijama.

Kupci su trenutno u fazi opreznog iščekivanja. Iako su odluke o kupovini usporene, potražnja nije nestala, već je postala selektivnija i informisanija. Sve je više kupaca koji u kupovinu ulaze sa značajnim sopstvenim sredstvima, dok se kredit koristi kao dopuna, a ne kao osnovni izvor finansiranja.

Istovremeno, interesovanje za investicione kupovine slabi, što se ocenjuje kao zdrav pomak koji tržište usmerava ka stanovima namenjenim za život, a ne isključivo za preprodaju ili izdavanje. Iz ugla kreditnog posredovanja, podaci kompanije Kredium ne ukazuju na veće promene u 2026. godini.

Očekuje se postepena stabilizacija tržišta, uz blage korekcije kamatnih stopa. Nakon isteka uredbe Narodne banke Srbije, fiksne kamate su se početkom godine blago povećale, dok su varijabilne ostale na sličnom nivou kao krajem 2025. godine. Iako gotovinske transakcije i dalje dominiraju, beleži se postepen rast broja realizovanih stambenih kredita, naročito u većim urbanim sredinama.

Sagovornici se slažu da bi samo neočekivani događaji, takozvani "crni labudovi", mogli da poremete postojeću ravnotežu na tržištu u kratkom roku. Dugoročno, veći uticaj će imati demografski trendovi i razvoj domaćeg tržišta kapitala, ali su to procesi koji se sporo manifestuju.

Za investitore, poruka je da se najveća sigurnost nalazi u projektima koji se drže srednjeg tržišnog kursa, dok najveći prinosi dolaze samo uz pravovremeno prepoznavanje promena. Kupcima se, sa druge strane, savetuje da ne čekaju "idealni trenutak", ukoliko im je stan potreban i imaju finansijske mogućnosti, odluka o kupovini danas nosi manje rizika nego odlaganje u očekivanju velikih promena koje se, prema sadašnjim pokazateljima, ne nazire.

Izvor: Srbija Danas/Kamatica