Ni kraj sukoba sa Iranom neće spasiti tržišta? Stručnjaci upozoravaju: Cene nafte već skočile 30 odsto, raste strah da najgore tek dolazi - posledice bi se mogle godinama osetiti

Čak i ako SAD i Iran izbegnu novu eskalaciju sukoba, energetska kriza i poremećaji u lancima snabdevanja neće brzo nestati. Normalizacija plovidbe kroz Ormuski moreuz mogla bi da traje mesecima ili čak godinama, piše Deutsche Welle.

Mnogi političari, kompanije i investitori veruju da će ponovno otvaranje Ormuskog moreuza brzo oboriti cene energenata čim tankeri sa naftom i gasom, koji su trenutno zarobljeni u Persijskom zalivu, budu mogli da nastave plovidbu.

Međutim, čelnici naftnih i brodarskih kompanija, kao i ekonomski stručnjaci, predviđaju suprotno. Upozoravaju da mir neće odmah vratiti energetska tržišta i globalne lance snabdevanja u normalu. Posledice bi, prema njihovim procenama, mogle da traju još mesecima, pa čak i godinama.

Amin Naser, izvršni direktor kompanije Saudi Aramco, najvećeg snabdevača naftom u Zalivu, rekao je investitorima prošlog meseca da bi, čak i kada bi Ormuski moreuz odmah bio ponovo otvoren, ''tržištu bili potrebni meseci za ponovno uspostavljanje ravnoteže''.

Ako bi blokada potrajala još samo nekoliko nedelja, dodao je Naser, ''normalizacija bi usledila tek 2027. godine''.

Saobraćaj kroz ovaj uski morski prolaz između Irana i Omana i dalje je daleko ispod uobičajenog nivoa, uprkos krhkom primirju i mirovnim pregovorima koji su više puta nailazili na prepreke.

Cene nafte ostaju oko 30 odsto više nego pre početka rata, što se odražava na visoke cene benzina, dizela i veštačkog đubriva. Ti dodatni troškovi podstiču globalnu inflaciju, remete lance snabdevanja i povećavaju cene hrane širom sveta, jer đubrivo koje se često proizvodi od prirodnog gasa postaje skuplje za poljoprivrednike.

Još ima mnogo neizvesnosti

Stručnjaci smatraju da će, nakon postizanja mirovnog sporazuma, brodarske kompanije morati ponovo da steknu dovoljno poverenja kako bi vratile svoje brodove u region Persijskog zaliva. Za to bi moglo biti potrebno razdoblje posmatranja od 30 do 45 dana.

Biće neophodne i dodatne bezbednosne mere, uključujući međunarodne pomorske patrole koje bi štitile brodove od mogućih sporadičnih napada. Vlasnici brodova i posade ostaju izuzetno oprezni jer se napadi na plovila u Ormuskom moreuzu nastavljaju. Samo prošle nedelje pogođeno je više brodova, rekao je za Bloomberg izvršni direktor Chevrona Majk Virt.

- Dovoljan je samo jedan napad na brod da većina njih odustane od prolaska - rekao je za DW Nil Krozbi, direktor istraživanja u kompaniji Sparta Commodities.

On je dodao da su brodarske firme gubitak zarade iz Zaliva nadoknadile drugim rutama, pa se postavlja pitanje: ''Zašto bi onda preuzimale taj rizik?''

Lloyd's of London, vodeće svetsko tržište pomorskog osiguranja, zabeležilo je nagli rast premija osiguranja od ratnog rizika za prolazak kroz Ormuski moreuz. Te premije ostale su visoke i nakon primirja koje je stupilo na snagu 8. aprila.

Kada moreuz bude bezbedan za plovidbu, brojni tankeri koji su već sada zarobljeni u Persijskom zalivu moraće bezbedno da isplove, dok će novi brodovi pristizati iz udaljenih luka širom sveta kako bi preuzeli nove terete.

- Taj proces mogao bi da traje osam nedelja, a možda i duže, u zavisnosti od toga koliko će svaki korak trajati - upozorio je Krozbi.

Bezbednosne provere usporavaju obnovu

Dodatna kašnjenja izazvaće i fizička oštećenja energetske infrastrukture u Zalivu. Desetine naftnih polja, gasovoda, rafinerija i postrojenja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG) pogođeni su tokom sukoba.

Konsultantska kuća Rystad Energy procenila je još u aprilu da će troškovi popravki iznositi između 25 i 58 milijardi dolara.

Najveću štetu pretrpeo je katarski energetski kompleks Ras Lafan, gde su iranski napadi onesposobili 17 odsto kapaciteta zemlje za proizvodnju LNG-a. Katarski zvaničnici upozoravaju da bi potpuna obnova tog kompleksa mogla da traje između tri i pet godina.

Proizvođači LNG-a mogli bi godinama da rešavaju sporove iz ugovora zbog neisporučenih količina gasa, a posledice bi mogle da utiču na raspored isporuka sve do 2027. godine, navode pravni stručnjaci koje citira S&P Global Platts.

To uključuje i sporove oko pozivanja na ''višu silu'', odnosno tvrdnje da je rat onemogućio ispunjenje ugovornih obaveza.

I druga energetska postrojenja suočavaju se sa višenedeljnim ili višemesečnim zastojima zbog detaljnih bezbednosnih provera, komplikacija izazvanih dugim prekidima proizvodnje i nedostatka rezervnih delova, što je bio problem i pre rata.

Objekti u Zalivu koji su van pogona od marta suočavaju se sa nagomilanim pritiscima, ostacima materijala i mogućom korozijom, zbog čega su potrebne detaljne inspekcije i pažljivo ponovno pokretanje rada kako bi se izbegle nesreće.

Energetska kriza se produbljuje kako se zalihe troše

Krozbi upozorava na mogući ''problem sa zalihama'' koji bi mogao da se pojavi tokom leta. Druge regije su do sada privremeno ublažavale nedostatak isporuka nafte iz Persijskog zaliva.

Od početka rata Sjedinjene Američke Države povećale su proizvodnju nafte na rekordne nivoe, dok je Kina smanjila uvoz sirove nafte za 3,5 miliona barela dnevno i više se oslanjala na svoje strateške rezerve. Članice Međunarodne agencije za energiju takođe su koristile svoje zalihe nafte.

Međutim, takve mere ne mogu trajati beskonačno. Očekuje se da će američke zalihe nafte u narednim mesecima pasti na opasno nizak nivo, dok će Kina uskoro morati ponovo da poveća uvoz i da se takmiči sa ostatkom sveta za ograničene količine.

Direktor Međunarodne agencije za energiju, Fatih Birol, upozorio je prošlog meseca da je višak nafte koji je postojao pre rata pomogao u ublažavanju početnog šoka, ali da bi tržište nafte u julu ili avgustu moglo da uđe u ''crvenu zonu'' zbog iscrpljivanja zaliha.

- Kada zalihe počnu da presušuju, jedino rešenje su više cene, jer se samo kroz više cene može zaista smanjiti potražnja - rekao je Krozbi za DW.

On je nagovestio mogućnost da se cene čak udvostruče i upozorio da bi takav razvoj događaja mogao da dovede do globalne recesije.