Ни крај сукоба са Ираном неће спасити тржишта? Стручњаци упозоравају: Цене нафте већ скочиле 30 одсто, расте страх да најгоре тек долази - последице би се могле годинама осетити

Чак и ако САД и Иран избегну нову ескалацију сукоба, енергетска криза и поремећаји у ланцима снабдевања неће брзо нестати. Нормализација пловидбе кроз Ормуски мореуз могла би да траје месецима или чак годинама, пише Deutsche Welle.

Многи политичари, компаније и инвеститори верују да ће поновно отварање Ормуског мореуза брзо оборити цене енергената чим танкери са нафтом и гасом, који су тренутно заробљени у Персијском заливу, буду могли да наставе пловидбу.

Међутим, челници нафтних и бродарских компанија, као и економски стручњаци, предвиђају супротно. Упозоравају да мир неће одмах вратити енергетска тржишта и глобалне ланце снабдевања у нормалу. Последице би, према њиховим проценама, могле да трају још месецима, па чак и годинама.

Амин Насер, извршни директор компаније Сауди Арамцо, највећег снабдевача нафтом у Заливу, рекао је инвеститорима прошлог месеца да би, чак и када би Ормуски мореуз одмах био поново отворен, ''tržištu били потребни месеци за поновно успостављање равнотеже''.

Ако би блокада потрајала још само неколико недеља, додао је Насер, ''нормализација би уследила тек 2027. године''.

Саобраћај кроз овај уски морски пролаз између Ирана и Омана и даље је далеко испод уобичајеног нивоа, упркос крхком примирју и мировним преговорима који су више пута наилазили на препреке.

Цене нафте остају око 30 одсто више него пре почетка рата, што се одражава на високе цене бензина, дизела и вештачког ђубрива. Ти додатни трошкови подстичу глобалну инфлацију, ремете ланце снабдевања и повећавају цене хране широм света, јер ђубриво које се често производи од природног гаса постаје скупље за пољопривреднике.

Још има много неизвесности

Стручњаци сматрају да ће, након постизања мировног споразума, бродарске компаније морати поново да стекну довољно поверења како би вратиле своје бродове у регион Персијског залива. За то би могло бити потребно раздобље посматрања од 30 до 45 дана.

Биће неопходне и додатне безбедносне мере, укључујући међународне поморске патроле које би штитиле бродове од могућих спорадичних напада. Власници бродова и посаде остају изузетно опрезни јер се напади на пловила у Ормуском мореузу настављају. Само прошле недеље погођено је више бродова, рекао је за Блоомберг извршни директор Chevrona Мајк Вирт.

- Довољан је само један напад на брод да већина њих одустане од проласка - рекао је за DW Нил Крозби, директор истраживања у компанији Спарта Commodities.

Он је додао да су бродарске фирме губитак зараде из Залива надокнадиле другим рутама, па се поставља питање: ''Зашто би онда преузимале тај ризик?''

Lloyd's оф Лондон, водеће светско тржиште поморског осигурања, забележило је нагли раст премија осигурања од ратног ризика за пролазак кроз Ормуски мореуз. Те премије остале су високе и након примирја које је ступило на снагу 8. априла.

Када мореуз буде безбедан за пловидбу, бројни танкери који су већ сада заробљени у Персијском заливу мораће безбедно да исплове, док ће нови бродови пристизати из удаљених лука широм света како би преузели нове терете.

- Тај процес могао би да траје осам недеља, а можда и дуже, у зависности од тога колико ће сваки корак трајати - упозорио је Крозби.

Безбедносне провере успоравају обнову

Додатна кашњења изазваће и физичка оштећења енергетске инфраструктуре у Заливу. Десетине нафтних поља, гасовода, рафинерија и постројења за производњу течног природног гаса (ЛНГ) погођени су током сукоба.

Консултантска кућа Rystad Energy проценила је још у априлу да ће трошкови поправки износити између 25 и 58 милијарди долара.

Највећу штету претрпео је катарски енергетски комплекс Рас Лафан, где су ирански напади онеспособили 17 одсто капацитета земље за производњу ЛНГ-а. Катарски званичници упозоравају да би потпуна обнова тог комплекса могла да траје између три и пет година.

Произвођачи ЛНГ-а могли би годинама да решавају спорове из уговора због неиспоручених количина гаса, а последице би могле да утичу на распоред испорука све до 2027. године, наводе правни стручњаци које цитира S&P Глобал Platts.

То укључује и спорове око позивања на ''вишу силу'', односно тврдње да је рат онемогућио испуњење уговорних обавеза.

И друга енергетска постројења суочавају се са вишенедељним или вишемесечним застојима због детаљних безбедносних провера, компликација изазваних дугим прекидима производње и недостатка резервних делова, што је био проблем и пре рата.

Објекти у Заливу који су ван погона од марта суочавају се са нагомиланим притисцима, остацима материјала и могућом корозијом, због чега су потребне детаљне инспекције и пажљиво поновно покретање рада како би се избегле несреће.

Енергетска криза се продубљује како се залихе троше

Крозби упозорава на могући ''проблем са залихама'' који би могао да се појави током лета. Друге регије су до сада привремено ублажавале недостатак испорука нафте из Персијског залива.

Од почетка рата Сједињене Америчке Државе повећале су производњу нафте на рекордне нивое, док је Кина смањила увоз сирове нафте за 3,5 милиона барела дневно и више се ослањала на своје стратешке резерве. Чланице Међународне агенције за енергију такође су користиле своје залихе нафте.

Међутим, такве мере не могу трајати бесконачно. Очекује се да ће америчке залихе нафте у наредним месецима пасти на опасно низак ниво, док ће Кина ускоро морати поново да повећа увоз и да се такмичи са остатком света за ограничене количине.

Директор Међународне агенције за енергију, Фатих Бирол, упозорио је прошлог месеца да је вишак нафте који је постојао пре рата помогао у ублажавању почетног шока, али да би тржиште нафте у јулу или августу могло да уђе у ''црвену зону'' због исцрпљивања залиха.

- Када залихе почну да пресушују, једино решење су више цене, јер се само кроз више цене може заиста смањити потражња - рекао је Крозби за DW.

Он је наговестио могућност да се цене чак удвоструче и упозорио да би такав развој догађаја могао да доведе до глобалне рецесије.