Ovo je čovek kojeg Tramp kopira: Carinska politika nije originalna ideja aktuelnog predsednika SAD-a, već stara dobra taktika iz prošlosti
Upoznajte Trampovog heroja, Vilijama Makinlija – 25. američkog predsednika koji je prvi "učinio Ameriku velikom" i čoveka koji je prvi udario temelje carinskoj politici.
Iako je danas poznat kao "čovek carina", 25. predsednik SAD promenio je svoje mišljenje o upotrebi dažbina. Ovde je sve šta treba da znate o Makinliju – i o Trampovoj očiglednoj fascinaciji njime.
Kada je Amerika bila velika?
Da li je to bilo tokom procvata u Reganovim osamdesetim? Pobedničkih godina posle dva svetska rata? Ili za vreme svemirske trke i samouverenosti u periodu Džona Kenedija?
Za Donalda Trampa, možda je Amerika bila najveća pre 123 godine – kada je Vilijam Makinli bio predsednik.
Da, Vilijam Makinli – onaj kojeg ste verovatno zaboravili ili nikada niste ni čuli za njega.
Kada biste pitali većinu ljudi: "Kojih američkih predsednika se sećate?" Vrlo verovatno bi spomenuli Džordža Buša, Regana, Linkolna, Džeksona; veoma malo ljudi bi pomenulo Makinlija, ali on je bio veoma važan predsednik.“
Tramp se s tim slaže – i to vrlo oduševljeno.
Četrdeset sedmi predsednik SAD nazvao je 25. predsednika "prirodnim biznismenom" i pohvalio ga zbog toga što je učinio Ameriku "veoma bogatom zahvaljujući carinama i talentu."
Prvog dana svog mandata, Tramp mu je odao počast ukidanjem Obamine odluke: vratio je ime planini Denali na staro – planina Makinli. Preimenovanje je, prema izvršnom nalogu, priznalo Makinlijevo "istorijsko nasleđe zaštite američkih interesa i stvaranja ogromnog bogatstva za sve Amerikance."
Pa, ko je bio bivši predsednik Vilijam Makinli Mlađi? I zašto je Tramp toliko impresioniran njegovim nasleđem?
Vilijam Makinli – originalni "carinski" čovek
Makinli je rođen u Ohaju 1843. godine. Tokom njegovog predsedničkog mandata, Amerika je uvela carine, stekla ogromne teritorije i započela svoju ulogu globalne supersile.
"To je bilo značajno predsedništvo“, kaže Robert Meri, biograf Makinlija. "Kada je Makinli izabran 1896, Amerika nije bila imperija. Kada je napustio predsedničku funkciju, i svet, 1901. godine – Amerika jeste bila imperija."
Makinlijeva administracija bila je prekretnica za spoljnu politiku SAD. Imao je ključnu ulogu u pobedi u Špansko-američkom ratu, posle kojeg su SAD od Španije dobile Portoriko, Guam i Filipine, takođe je anektirao Havaje 1898. godine i uspešno pregovarao o sticanju kontrole nad Panamskim kanalom od Britanaca.
Makinli je podigao značaj predsedničke funkcije, uspostavio poseban odnos sa medijima i održavao više javnih govora nego njegovi prethodnici.
Kako je Amerika jačala na međunarodnoj sceni, Makinli je nastojao da zaštiti domaću privredu. Rano tokom predsedničkog mandata, potpisao je Dingley Act, kojim su carine povećane 1897. godine. Kasnije je potpisao i Zakon o zlatnom standardu. Određivanje vrednosti dolara prema težini u zlatu pomoglo je da se američki privredni interesi ujednače pod jedinstvenim sistemom.
Šta je Makinli radio sa carinama?
Makinlijeva podrška carinama potiče još iz perioda pre njegovog predsedništva. Kao političar iz Ohaja, države sa razvijenom industrijom i radničkom populacijom, zalagao se za protekcionističku politiku.
Tokom službe u Kongresu, bio je glavni promoter Makinlijevog zakona o carinama iz 1890. godine, kojim su carine podignute na gotovo 50%, pa je stekao nadimak "Napoleon protekcionizma" zbog svojih napora da zaštiti američke industrije.
Tokom predsedničke kampanje, Makinli je predstavljao "stranku prosperiteta, veliku industriju i moćne ekonomske države", kaže Kejzin. Nije čudno što je u inauguralnom govoru 1897. godine odbacio ideju o "bespotrebnim dodacima unutrašnjem oporezivanju" i promovisao „omiljenu ideju“ carina. Ova antitakse i procarinska retorika odzvanja i danas.
Kako se Trampove carine upoređuju sa Makinlijevim?
Tramp je 2. aprila pokrenuo sopstvene carine u cilju stvaranja američkog „Zlatnog doba“. Njegov plan uključuje „osnovnu“ carinu od 10%, dok u pojedinim slučajevima ide i do 49%. Međutim, Amerika danas nije ono što je bila 1896. godine, kada je "Napoleon protekcionizma“ postao predsednik. Tada nije postojala porez na dohodak, pa je država morala da se finansira na druge načine.
Makinli je zagovarao carine kao odgovor na industrijski procvat Amerike. Tramp, s druge strane, zagovara carine kao odgovor na ono što naziva "opadanjem kapaciteta američke proizvodnje." Makinlijeve carine su težile reciprocitetu sa drugim državama, dok su Trampove carine zamišljene kao nagli prekid i potpuno redizajniranje trgovinskog sistema, u cilju zaštite američkih radnika i porodica.
Šta je nasleđe Makinlijevih carina?
Iako je danas poznat kao "carinski čovek", važno je naglasiti da je Makinli promenio svoje mišljenje o visokim carinama.
Kako je Amerika nastavila da razvija proizvodnju, više nije imalo smisla povećavati carine. Makinli je zaključio da Amerika ne može da apsorbuje svu robu koju proizvodi i da joj trebaju inostrana tržišta.
Makinli je kasnije promovisao princip reciprociteta – obostrane koristi u trgovini. Ovaj sistem uzajamne trgovine dominirao je globalnim tržištem tokom većeg dela XX veka. Iako Tramp pominje reciprocitet ("Odlučio sam da zbog pravičnosti uvedem recipročnu carinu", rekao je u februaru), njegova politika nije u skladu sa tim principom.
Naglim uvođenjem opštih carina, kako stručnjaci tvrde, narušavaju se globalni trgovinski tokovi i recipročne koristi – što šteti svima.
Nasleđe predsednika Makinlija nije samo uvođenje carina, već njihovo pažljivo prilagođavanje u korist američke ekonomije. Kombinovanjem protekcionizma i globalizma, Makinli je omogućio da Sjedinjene Američke Države postanu industrijska sila na svetskoj sceni.
Srbija Danas
