Rat i cene energenata guraju Euribor u nebesa: Evo kako da izračunate kolika će vam biti rata stambenog kredita u 2026. godini
Rast Euribora poslednjih dana ponovo je otvorio pitanje koliko će građani Srbije plaćati rate stambenih kredita sa promenljivom kamatom, posebno ako se ratni sukobi i pritisci na cene energenata nastave i u narednom periodu.
Euribor ponovo raste, a to direktno znači i veće rate stambenih kredita za građane Srbije. Najnoviji podaci pokazuju da je tromesečni Euribor porastao sa oko 2,013% krajem februara na oko 2,148% sredinom marta, dok je šestomesečni skočio sa 2,128% na oko 2,333% u kratkom roku. Ovaj rast, iako na prvi pogled deluje mali, predstavlja povećanje od oko 10% i posledica je globalnih dešavanja, pre svega rata i rasta cena energenata. Podaci sa Euribor statistike pokazuju da su kratkoročna kretanja veoma osetljiva na tržišna očekivanja.
Kako prenosi Reuters, rat na Bliskom istoku i skok cena nafte ponovo su podigli strah od inflacije, zbog čega tržišta očekuju da bi kamate mogle ostati visoke ili čak ponovo rasti. Upravo ta očekivanja, a ne direktna odluka Evropske centralne banke, utiču na kretanje Euribora.
Kako da izračunate ratu stambenog kredita u Srbiji sa varijabilnom kamatom?
Većina stambenih kredita u Srbiji ima promenljivu kamatu koja se sastoji iz dva dela: Euribor kao promenljivi deo i marža banke kao fiksni deo. Ukupna, odnosno nominalna kamata dobija se sabiranjem ova dva parametra. Na primer, ako je Euribor 2,1%, a marža banke 2,5%, ukupna kamata iznosi 4,6% godišnje. Upravo ta kamata se koristi za obračun mesečne rate kredita.
Banke u Srbiji koriste anuitetni model otplate, što znači da je rata u najvećem broju slučajeva ista svakog meseca, ali se menja kada dođe do promene Euribora. Da biste izračunali ratu, potrebno je da znate iznos kredita, kamatnu stopu i rok otplate. Na primer, za kredit od 100.000 evra na 25 godina sa kamatom od 4,6%, mesečna rata iznosi približno 560 do 570 evra.
Kada Euribor poraste, automatski raste i ukupna kamata, a samim tim i rata. Ako Euribor poraste za 0,15 procentnih poena, kamata u ovom primeru raste na oko 4,75%, što znači da nova rata ide na približno 580 do 590 evra. To je povećanje od oko 15 do 20 evra mesečno, što se na godišnjem nivou već ozbiljno oseća u kućnom budžetu.
Prema procenama stručnjaka u Srbiji, može se koristiti i jednostavna računica: na svakih 0,1% rasta kamate, rata za kredit od 50.000 evra raste za oko 5 do 10 evra, dok za kredit od 100.000 evra povećanje ide i do 15 do 16 evra. Zbog toga i male promene Euribora mogu imati primetan efekat na mesečne obaveze građana.
Važno je znati i razliku između 3M i 6M Euribora. Kod kredita vezanih za tromesečni Euribor, kamata se usklađuje na svaka tri meseca, pa se promene brže osećaju. Kod šestomesečnog Euribora, usklađivanje ide sporije, ali efekat promene traje duže. Upravo zato građani često primete rast rate tek nakon određenog vremena, a ne odmah kada Euribor počne da raste.
Sve ovo znači da rata stambenog kredita direktno zavisi od Euribora i marže banke, a svaka promena na tržištu kamatnih stopa automatski se preliva na mesečne obaveze. Zato je važno da građani unapred prate kretanja Euribora i planiraju svoje finansije, jer i mali pomaci u procentima mogu značiti desetine evra razlike svakog meseca.
Zašto Euribor sada raste?
Glavni razlog za najnoviji rast je globalna nestabilnost. Kako navodi Reuters, sukob na Bliskom istoku podigao je cene nafte i gasa, što direktno utiče na inflaciju u Evropi.
Evropska centralna banka upozorava da bi produženi rat mogao dodatno podići inflaciju, koja je već revidirana naviše za 2026. godinu. Zbog toga tržišta sve pažljivije prate svaki novi signal iz evrozone, jer od njega zavise i buduća očekivanja o kamatama.
To znači da postoji realna mogućnost da kamate ostanu visoke duže nego što se ranije očekivalo, a u lošijem scenariju i da ponovo porastu.
Da li će rate kredita nastaviti da rastu?
Tržišta su već promenila očekivanja. Pre samo nekoliko nedelja predviđalo se da bi kamate mogle ostati stabilne, dok se sada sve više govori o mogućnosti da Evropska centralna banka duže zadrži restriktivnu politiku ili eventualno ponovo reaguje ako inflacija ojača.
Stručnjaci u Srbiji smatraju da trenutni rast nije dramatičan, ali upozoravaju da bi produženi sukob mogao ponovo pokrenuti scenario iz 2022. i 2023. godine, kada je Euribor naglo skočio na nivoe blizu 4%.
Važno je naglasiti da banke relativno brzo prenose promene Euribora na kamate, pa građani povećanje mogu osetiti već u narednom obračunskom periodu.
Šta to znači za građane Srbije?
Za sve koji imaju ili planiraju stambeni kredit, ključna poruka je da Euribor trenutno nije eksplodirao, ali jeste ponovo u trendu rasta.
Ako se ratni sukobi nastave i cene energenata ostanu visoke, postoji realan rizik da će rate kredita ponovo rasti, što bi dodatno opteretilo kućne budžete.
Zbog toga stručnjaci savetuju oprez, praćenje tržišta i realno planiranje finansija pre bilo kakvog novog zaduživanja.
