SRPSKI EL DORADO NA ISTOKU: Zašto svi odjednom kupuju imanja od Kladova do Knjaževca i Rtnja?
Zaboravite priče o „pustoj zemlji“.
Dok su svi gledali ka zapadu, istok Srbije je postao nova oaza za mlade porodice, IT stručnjake i povratnike iz dijaspore. Istražili smo šta to država nudi „na tacni“ i zašto je baš sada trenutak da spakujete kofere i preselite se na istok Srbije.
Dok cene kvadrata u Beogradu i Novom Sadu lete u nebo, u podnožju mističnog Rtnja ili u bajkovitim selima oko Kladova, Bora, Majdanpeka i Knjaževca, život dobija sasvim drugu dimenziju. Ali, nije u pitanju samo čist vazduh iil miris domaće dunje – u pitanju je ozbiljna matematika.
Kuća za nula dinara?Da, moguće je!
Najveći hit koji je „zapalio“ društvene mreže su subvencije Ministarstva za brigu o selu. Država poklanja do 1,2 miliona dinara za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Uslovi? Jednostavniji nego što mislite: da ste mlađi od 45 godina i da želite da započnete novi život. U istočnoj Srbiji, za ovaj novac i dalje možete naći čvrste, zdrave kuće kojima je potrebna samo domaćinska ruka i malo krečenja da postanu dom iz snova.
Državna „infuzija“ za nove gazde: Šta se sve nudi?
Ako ste mislili da se tu priča završava, varate se. Nova 2026. godina donosi paket mera koji istok Srbije pretvara u poslovni poligon:
Poljoprivredni „Start-up“: Ako odlučite da sadite borovnice, lešnike ili podižete vinograde, država pokriva ogroman deo troškova mehanizacije, sadnica i sistema za navodnjavanje. Subvencije po hektaru su veće nego ikada, a budžet za agrar je dostigao istorijski maksimum.
Turizam je „zlatna koka“: Imate staru kamenu kuću u selu? Ministarstvo turizma daje bespovratna sredstva i kredite sa kamatom od 1% da je pretvorite u etno-konak. Stranci su poludeli za „slow-living“ konceptom, a istočna Srbija je za to neotkriveni biser.
Zelena energija u pola cene: Želite solarne panele na krovu ili novu stolariju da zimi ne brinete o grejanju? Država i lokalne samouprave (poput Zaječara i Bora) refundiraju do 50% troškova kroz programe energetske efikasnosti.
Nisu to više samo stariji ljudi.
Na istok se sada vraćaju tri grupe ljudi:
1. „Digitalni nomadi“: Ljudi koji rade za svetske firme iz Beča ili Londona, a kafu piju na terasi sa pogledom na Dunav ili Staru planinu. Brz internet je stigao i u najudaljenija sela.
2. Povratnici iz dijaspore: Oni koji su kapital stekli u Švajcarskoj ili Nemačkoj, ali umesto u grad, ulažu u moderne vinarije i farme koje vode oni i njihove porodice.
3. Mladi vizionari: Porodice koje žele da im deca odrastaju uz zdravu hranu, a ne uz smog i beton.
Mit o „vlaškoj magiji“ zamenila magija profita
Istočna Srbija više nije „daleko“. Novi putevi i rekonstruisana pruga približili su Negotin, Kladovo i Knjaževac velikim centrima. Uz to, lokalni brendovi poput homoljskog meda ili krajinskih vina postali su tražena roba kako na domaćem tako i na svetskom tržištu.
Na kraju može se postaviti pitanje da li je rizično? Svaka promena je rizik. Ali, u trenutku kada vam država daje krov nad glavom, subvencije za biznis i besplatnu prirodu, pitanje nije „zašto otići na istok“, već „zašto još uvek čekate u gužvi na Gazeli“?
Srbija Danas/Srbija na istoku
