СРПСКИ ЕЛ ДОРАДО НА ИСТОКУ: Зашто сви одједном купују имања од Кладова до Књажевца и Ртња?

Док су сви гледали ка западу, исток Србије је постао нова оаза за младе породице, ИТ стручњаке и повратнике из дијаспоре. Истражили смо шта то држава нуди „на тацни“ и зашто је баш сада тренутак да спакујете кофере и преселите се на исток Србије.

Док цене квадрата у Београду и Новом Саду лете у небо, у подножју мистичног Ртња или у бајковитим селима око Кладова, Бора, Мајданпека и Књажевца, живот добија сасвим другу димензију. Али, није у питању само чист ваздух иил мирис домаће дуње – у питању је озбиљна математика.

Кућа за нула динара?Да, могуће је!

Највећи хит који је „запалио“ друштвене мреже су субвенције Министарства за бригу о селу. Држава поклања до 1,2 милиона динара за куповину сеоске куће са окућницом. Услови? Једноставнији него што мислите: да сте млађи од 45 година и да желите да започнете нови живот. У источној Србији, за овај новац и даље можете наћи чврсте, здраве куће којима је потребна само домаћинска рука и мало кречења да постану дом из снова.

Државна „инфузија“ за нове газде: Шта се све нуди?

Ако сте мислили да се ту прича завршава, варате се. Нова 2026. година доноси пакет мера који исток Србије претвара у пословни полигон:

Пољопривредни „Старт-уп“: Ако одлучите да садите боровнице, лешнике или подижете винограде, држава покрива огроман део трошкова механизације, садница и система за наводњавање. Субвенције по хектару су веће него икада, а буџет за аграр је достигао историјски максимум.

Туризам је „златна кока“: Имате стару камену кућу у селу? Министарство туризма даје бесповратна средства и кредите са каматом од 1% да је претворите у етно-конак. Странци су полудели за „slow-living“ концептом, а источна Србија је за то неоткривени бисер.

Зелена енергија у пола цене: Желите соларне панеле на крову или нову столарију да зими не бринете о грејању? Држава и локалне самоуправе (попут Зајечара и Бора) рефундирају до 50% трошкова кроз програме енергетске ефикасности. 

Нису то више само старији људи. 

На исток се сада враћају три групе људи:

1. „Дигитални номади“: Људи који раде за светске фирме из Беча или Лондона, а кафу пију на тераси са погледом на Дунав или Стару планину. Брз интернет је стигао и у најудаљенија села.

2. Повратници из дијаспоре: Они који су капитал стекли у Швајцарској или Немачкој, али уместо у град, улажу у модерне винарије и фарме које воде они и њихове породице.

3. Млади визионари: Породице које желе да им деца одрастају уз здраву храну, а не уз смог и бетон.

Мит о „влашкој магији“ заменила магија профита

Источна Србија више није „далеко“. Нови путеви и реконструисана пруга приближили су Неготин, Кладово и Књажевац великим центрима. Уз то, локални брендови попут хомољског меда или крајинских вина постали су тражена роба како на домаћем тако и на светском тржишту.

На крају може се поставити питање да ли је ризично? Свака промена је ризик. Али, у тренутку када вам држава даје кров над главом, субвенције за бизнис и бесплатну природу, питање није „зашто отићи на исток“, већ „зашто још увек чекате у гужви на Газели“?

Србија Данас/Србија на истоку