Stručnjak otkriva šta bi moglo da se dogodi ako pregovori oko NIS-a propadnu: Srbija najranjivija na naftu i gas, struja u drugom planu
Stručnjak za energetiku Željko Marković upozorio je da je Srbija najranjivija kada je reč o nafti i gasu, dok je u elektroenergetskom sektoru i dalje stabilnija, ali sve češće postaje neto uvoznik struje.
Energetika odavno nije samo pitanje računa za struju i cene goriva. Od stabilnog snabdevanja energijom danas zavise industrija, investicije, digitalna ekonomija, ali i politička samostalnost države.
Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Srbije, Željko Marković, izjavio je za "RTS" da je Srbija znatno više izložena rizicima kada je reč o nafti i gasu nego o snabdevanju električnom energijom. On je ocenio i da bi eventualni neuspeh pregovora oko NIS-a mogao da otvori prostor za promenu vlasničke strukture te kompanije.
Srbija najranjivija kada su u pitanju nafta i gas
Marković ističe da Srbija najveći deo potreba za naftom i gasom pokriva iz uvoza, dok u proizvodnji električne energije raspolaže značajnim domaćim resursima.
– Što se tiče nafte i gasa, mnogo smo ranjiviji nego kada je reč o električnoj energiji – rekao je Marković.
Šta ako propadnu pregovori o NIS-u?
Govoreći o mogućoj promeni vlasničke strukture Naftne industrije Srbije, Marković smatra da građani u tehničkom smislu verovatno ne bi odmah osetili posledice eventualne prodaje kompanije.
Prema njegovim rečima, najvažnije je da se stvore uslovi da NIS bude skinut sa liste sankcija. Ukoliko dogovor izostane, scenario postaje mnogo neizvesniji.
- U slučaju aktiviranja sankcija moglo bi da dođe i do obustave rada rafinerije, a prvi udar bio bi ublažen korišćenjem državnih rezervi - upozorio je Marković.
Dodao je da, ukoliko pregovori između mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta ne budu uspešni, nije isključena mogućnost pojave novog kupca NIS-a.
Energetska bezbednost zavisi od više izvora
Prema njegovim rečima, ključ energetske sigurnosti je diverzifikacija snabdevanja.
- Cilj veće energetske bezbednosti jeste mogućnost da se energentima snabdevate iz više izvora – naglasio je Marković.
On podseća da Srbija gas dobija preko više pravaca, uključujući Mađarsku, Rusiju i Azerbejdžan, dok se razmatraju novi interkonektori sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i drugim zemljama regiona.
Marković smatra da potpuna energetska nezavisnost nije realna, ali da je moguće povećati otpornost sistema kroz diverzifikaciju i stvaranje dovoljnih rezervi nafte, derivata i gasa.
Srbija sve češće uvozi struju
Marković je ocenio da se Srbija po pitanju električne energije nalazi između izvoznika i uvoznika, ali da sve češće postaje neto uvoznik, zbog čega je, kako kaže, neophodna izgradnja novih proizvodnih kapaciteta i sistema za skladištenje energije.
Posebno je istakao značaj reverzibilnih hidroelektrana i baterijskih sistema, uz poruku da su "hibridna rešenja budućnost energetike".
Data centri i novi proizvodni kapaciteti
Govoreći o sve većim energetskim potrebama data centara i razvoja veštačke inteligencije, Marković je upozorio da njihovo širenje može značajno opteretiti elektroenergetski sistem ukoliko se paralelno ne izgrade novi proizvodni kapaciteti.
Kako je naveo, u Sjedinjenim Američkim Državama sve češće važi pravilo da izgradnja data centra podrazumeva i prethodnu ili istovremenu izgradnju elektrane.
Marković je istakao i da savremeni data centri moraju imati višestruke sisteme rezervnog napajanja, uključujući dodatne transformatore, baterijska skladišta i dizel agregate, kako bi se obezbedio neprekidan rad digitalnih usluga.
