Стручњак открива шта би могло да се догоди ако преговори око НИС-а пропадну: Србија најрањивија на нафту и гас, струја у другом плану

Енергетика одавно није само питање рачуна за струју и цене горива. Од стабилног снабдевања енергијом данас зависе индустрија, инвестиције, дигитална економија, али и политичка самосталност државе.

Стручњак за енергетику из Савеза енергетичара Србије, Жељко Марковић, изјавио је за "РТС" да је Србија знатно више изложена ризицима када је реч о нафти и гасу него о снабдевању електричном енергијом. Он је оценио и да би евентуални неуспех преговора око НИС-а могао да отвори простор за промену власничке структуре те компаније.

Србија најрањивија када су у питању нафта и гас

Марковић истиче да Србија највећи део потреба за нафтом и гасом покрива из увоза, док у производњи електричне енергије располаже значајним домаћим ресурсима.

– Што се тиче нафте и гаса, много смо рањивији него када је реч о електричној енергији – рекао је Марковић.

Шта ако пропадну преговори о НИС-у?

Говорећи о могућој промени власничке структуре Нафтне индустрије Србије, Марковић сматра да грађани у техничком смислу вероватно не би одмах осетили последице евентуалне продаје компаније.

Према његовим речима, најважније је да се створе услови да НИС буде скинут са листе санкција. Уколико договор изостане, сценарио постаје много неизвеснији.

- У случају активирања санкција могло би да дође и до обуставе рада рафинерије, а први удар био би ублажен коришћењем државних резерви - упозорио је Марковић.

Додао је да, уколико преговори између мађарског МОЛ-а и Гаспромњефта не буду успешни, није искључена могућност појаве новог купца НИС-а.

Енергетска безбедност зависи од више извора

Према његовим речима, кључ енергетске сигурности је диверзификација снабдевања.

- Циљ веће енергетске безбедности јесте могућност да се енергентима снабдевате из више извора – нагласио је Марковић.

Он подсећа да Србија гас добија преко више праваца, укључујући Мађарску, Русију и Азербејџан, док се разматрају нови интерконектори са Румунијом, Северном Македонијом и другим земљама региона.

Марковић сматра да потпуна енергетска независност није реална, али да је могуће повећати отпорност система кроз диверзификацију и стварање довољних резерви нафте, деривата и гаса.

Србија све чешће увози струју

Марковић је оценио да се Србија по питању електричне енергије налази између извозника и увозника, али да све чешће постаје нето увозник, због чега је, како каже, неопходна изградња нових производних капацитета и система за складиштење енергије. 

Посебно је истакао значај реверзибилних хидроелектрана и батеријских система, уз поруку да су "хибридна решења будућност енергетике".

Дата центри и нови производни капацитети

Говорећи о све већим енергетским потребама дата центара и развоја вештачке интелигенције, Марковић је упозорио да њихово ширење може значајно оптеретити електроенергетски систем уколико се паралелно не изграде нови производни капацитети.

Како је навео, у Сједињеним Америчким Државама све чешће важи правило да изградња дата центра подразумева и претходну или истовремену изградњу електране.

Марковић је истакао и да савремени дата центри морају имати вишеструке системе резервног напајања, укључујући додатне трансформаторе, батеријска складишта и дизел агрегате, како би се обезбедио непрекидан рад дигиталних услуга.