Suša žestoko udara na evropsku energetiku: Nizak vodostaj, suša i nuklearke guraju struju ka rekordnim cenama - evo šta očekuje Srbiju

Dugotrajna suša, nizak vodostaj velikih reka i slabija proizvodnja hidroelektrana, uz probleme pojedinih nuklearnih elektrana, doveli su do velikih oscilacija cena električne energije.

U pojedinim večernjim satima cena megavat-sata dostizala je čak 700 evra, dok su regionalni proseci u određenim periodima bili oko 150 evra.

Ipak, stručnjaci ukazuju da problem trenutno nije u fizičkoj nestašici električne energije, već u tome što je njena proizvodnja u pojedinim delovima dana znatno skuplja nego ranije.

Kada padne veče, cena struje eksplodira

Prema rečima stručnjaka za energetiku Željka Markovića iz Saveza energetičara Srbije, jedan od ključnih razloga za ovakvu situaciju jeste ekstremno sušno vreme.

Manjak vode smanjio je proizvodnju hidroelektrana, dok je nizak vodostaj Dunava dodatno zakomplikovao situaciju. Istovremeno, probleme stvaraju i smanjeni kapaciteti pojedinih nuklearnih elektrana u regionu.

Najveći pritisak na tržište javlja se u večernjim satima, naročito između 19 i 21 čas, kada potrošnja raste, a solarne elektrane više ne proizvode dovoljno energije. Tada cena može da skoči na nekoliko stotina evra, a u ekstremnim periodima i iznad 700 evra po megavat-satu.

Potpuno drugačija slika vidi se oko podneva. Tada solarne elektrane rade punim kapacitetom, pa na pojedinim zapadnoevropskim tržištima cena struje može da se približi nuli.

Bugarska ima veliki adut

Bugarska se trenutno nalazi u povoljnijoj poziciji zahvaljujući velikim solarnim kapacitetima i baterijskim sistemima za skladištenje energije.

Oko tri gigavata kapaciteta za skladištenje omogućavaju joj da sačuva električnu energiju u periodima kada je jeftinija i iskoristi je kada potrošnja poraste.

Srbija je zbog nedostatka vode prinuđena da se više oslanja na termoelektrane, ali važnu ulogu ima i reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta.

Njena prednost je upravo mogućnost da se voda pumpa u akumulaciju kada je električna energija jeftinija, a zatim koristi za proizvodnju tokom večernjih sati, kada cene naglo rastu.

Marković upravo u tom sistemu vidi jednu od važnih mogućnosti za stabilizaciju domaćeg energetskog sistema.

Gas gotovo duplo skuplji nego prošle godine

Problemi se ne završavaju na električnoj energiji.

Cena prirodnog gasa na evropskom tržištu prešla je 60 evra po megavat-satu, što je gotovo dvostruko više nego u istom periodu prošle godine.

Evropa je poslednjih godina dodatno smanjila oslanjanje na ruski gas, pa se sve više okreće Norveškoj, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim dobavljačima.

Istovremeno, evropska skladišta trenutno su popunjena oko 58 odsto, što je ispod proseka za prethodnih pet godina.

Zbog toga je Evropska unija ublažila ranije postavljeni cilj za popunjenost skladišta do 1. novembra. Umesto 90, sada se cilja nivo od 80 odsto.

Blaga zima mogla bi da smanji pritisak na tržište, dok bi duži period hladnog vremena mogao da izazove novi rast potražnje, a samim tim i cena.

Šta sve ovo znači za Srbiju?

Srbija je u nešto drugačijoj situaciji od većeg dela EU kada je reč o snabdevanju gasom. I dalje može da računa na ruski gas, zbog čega trenutno nije izložena istim rizicima kao pojedine članice Evropske unije.

Na tržištu nafte situacija je takođe promenljiva. Cena barela približila se nivou od 89 dolara, a njen dalji pravac zavisiće pre svega od geopolitičkih okolnosti i eventualnih problema u transportu.

Za Srbiju je posebno važno pitanje rada Rafinerije nafte u Pančevu, jer domaća prerada omogućava smanjenje zavisnosti od uvoza gotovih derivata.

Dozvola za rad NIS-a važi do 28. avgusta, a očekuje se nastavak razgovora o njenom produženju.

U trenutku kada suša istovremeno pritiska hidroenergetski sektor, Dunav beleži nizak vodostaj, a evropska skladišta gasa nisu dovoljno popunjena, energetska stabilnost postaje jedno od ključnih pitanja pred Srbijom i ostatkom Evrope.

Srbija Danas