Суша жестоко удара на европску енергетику: Низак водостај, суша и нуклеарке гурају струју ка рекордним ценама - ево шта очекује Србију

Дуготрајна суша, низак водостај великих река и слабија производња хидроелектрана, уз проблеме појединих нуклеарних електрана, довели су до великих осцилација цена електричне енергије.

У појединим вечерњим сатима цена мегават-сата достизала је чак 700 евра, док су регионални просеци у одређеним периодима били око 150 евра.

Ипак, стручњаци указују да проблем тренутно није у физичкој несташици електричне енергије, већ у томе што је њена производња у појединим деловима дана знатно скупља него раније.

Када падне вече, цена струје експлодира

Према речима стручњака за енергетику Жељка Марковића из Савеза енергетичара Србије, један од кључних разлога за овакву ситуацију јесте екстремно сушно време.

Мањак воде смањио је производњу хидроелектрана, док је низак водостај Дунава додатно закомпликовао ситуацију. Истовремено, проблеме стварају и смањени капацитети појединих нуклеарних електрана у региону.

Највећи притисак на тржиште јавља се у вечерњим сатима, нарочито између 19 и 21 час, када потрошња расте, а соларне електране више не производе довољно енергије. Тада цена може да скочи на неколико стотина евра, а у екстремним периодима и изнад 700 евра по мегават-сату.

Потпуно другачија слика види се око поднева. Тада соларне електране раде пуним капацитетом, па на појединим западноевропским тржиштима цена струје може да се приближи нули.

Бугарска има велики адут

Бугарска се тренутно налази у повољнијој позицији захваљујући великим соларним капацитетима и батеријским системима за складиштење енергије.

Око три гигавата капацитета за складиштење омогућавају јој да сачува електричну енергију у периодима када је јефтинија и искористи је када потрошња порасте.

Србија је због недостатка воде принуђена да се више ослања на термоелектране, али важну улогу има и реверзибилна хидроелектрана Бајина Башта.

Њена предност је управо могућност да се вода пумпа у акумулацију када је електрична енергија јефтинија, а затим користи за производњу током вечерњих сати, када цене нагло расту.

Марковић управо у том систему види једну од важних могућности за стабилизацију домаћег енергетског система.

Гас готово дупло скупљи него прошле године

Проблеми се не завршавају на електричној енергији.

Цена природног гаса на европском тржишту прешла је 60 евра по мегават-сату, што је готово двоструко више него у истом периоду прошле године.

Европа је последњих година додатно смањила ослањање на руски гас, па се све више окреће Норвешкој, Сједињеним Америчким Државама и другим добављачима.

Истовремено, европска складишта тренутно су попуњена око 58 одсто, што је испод просека за претходних пет година.

Због тога је Европска унија ублажила раније постављени циљ за попуњеност складишта до 1. новембра. Уместо 90, сада се циља ниво од 80 одсто.

Блага зима могла би да смањи притисак на тржиште, док би дужи период хладног времена могао да изазове нови раст потражње, а самим тим и цена.

Шта све ово значи за Србију?

Србија је у нешто другачијој ситуацији од већег дела ЕУ када је реч о снабдевању гасом. И даље може да рачуна на руски гас, због чега тренутно није изложена истим ризицима као поједине чланице Европске уније.

На тржишту нафте ситуација је такође променљива. Цена барела приближила се нивоу од 89 долара, а њен даљи правац зависиће пре свега од геополитичких околности и евентуалних проблема у транспорту.

За Србију је посебно важно питање рада Рафинерије нафте у Панчеву, јер домаћа прерада омогућава смањење зависности од увоза готових деривата.

Дозвола за рад НИС-а важи до 28. августа, а очекује се наставак разговора о њеном продужењу.

У тренутку када суша истовремено притиска хидроенергетски сектор, Дунав бележи низак водостај, а европска складишта гаса нису довољно попуњена, енергетска стабилност постаје једно од кључних питања пред Србијом и остатком Европе.

Србија Данас