Svaki grad na planeti izgradio je muškarac, a kako bi to uradila žena? Ova metropola zna odgovor!

Svaki grad bi trebalo da je izrađen za sve nas, ali njih nismo izgradili svi mi.

Baš svaki grad na ovoj planeti izgradio je muškarac, ali šta da šansu za to imaju žene?

Odgovor na to pitanje nam možda da Barselona.

U prethodne četiri godine ovaj grad za gradonačelnika ima ženu koja se i te kako vodi feminističkom agendom. BBC je doneo reportažu upravo o ovom gradu, a reporterka Stefani Hegarti je razgovarala sa feministkinjama koje rade na urbanom planiranju grada i pronalaze rešenje kako bi grad bio bolji za žene.

- Ljudi imaju različite potrebe, a grad mora da bude u mogućnosti da zadovolji potrebe svih njih - kaže Blanka Valdivia koja je planer "Punta 6".

Feministička grupa urbanih dizajnera "Punt 6" opsednut je ovim pitanjem više od deceniju.

Postoje mnogobrojni načini na koje određeni grad može da bude bolji za žene, ali za početak evo šest primera.

- Psihološki, ženama je potreban toalet mnogo češće jer je mokraćni kanal kraći, ali i zbog menstrualnog ciklusa - rekla je planerka Sara Ortiz.

Majke govore da javne toalete ne mogu da koriste jer ne mogu unutra da unesu bebu.

Većina istraživanja pokazala je da žene u toaletu provode tri puta više vremena od proseka. Takođe, muškarci u toaletu mogu da stoje, te za muškarce ima više mesta, odnosno u isto vreme može da uđe više njih.

U teoriji, ženski toaleti bi trebalo da budu tri puta veći.

Kako navodi reporterka, verovali mi ili ne, od samog detinjstva je prostor koji koristimo veoma podeljen. Čak i igrališta.

- Ako razmišljate o propisnom dizajnu, obično završite sa velikim praznim prostorm u sredini. I onda svi izvan ograde gledaju na jednu glavnu aktivnost - kaže Dafne Saldana, arhitekta.

Ta aktivnost je obično fudbal. Ipak, jedan dizajnerski trio želeo je da napravi igralište gde svi imaju jednak pristup prostoru. Tako da su prostor podelili koristeći staze i klupe. Potom su stanovnike naselja upitali šta žele.

"Punt 6" napravio je brojna istraživanja o razlikama u tome kako putuju žene, a kako muškarci.

- Kada je reč o transportu, grad je dizajniran tako da je u suštini muškarac u centru. Statistika pokazuje da žene idu pešaka i da koriste javni prevoz više od muškaraca, a da oni više idu automobilom. Tako da je kretanje žena mnogo održivije - navodi Sara Ortiz.

Kada grad napravi velike napore kako bi više ljudi koristilo javni transport, trebalo bi da razmišljaju o ženama. Ali, često to ne rade.

- U Barseloni je oko 60 odsto javnog prostora zauzimaju automobili, bez obzira na to da li su u pokretu ili parkirana - kaže zamenica gradonačelnice za urbanizam Džanet Sanc.

Džanet Sanc radi na jednom od najabicioznijih gradskih projekata.

- Moramo da zaustavimo situaviju u kojoj će oni stažniji da zauzmu više prostora. U ovom slučaju automobili - kaže ona.

Projekat se zove "superilla". U govovo svakom gradu, automobili zauszimaju više mesta nego bilo koje drugo prevozbo sredstvo. Ideja "superille" je očistiti ulice za pešake, bicikliste ili jednostavno za one koji bi samo da se opuste.

U planu je uključeno devet blokova koji formiraju jedan "superblok" koji je samo jednim delom prilepljen za saobraćaj u gradu. Ulazak je dozvoljen samo automobilima koji moraju da uđu i njihova brzina je ograničena na 10km/h. Parkiraju su u podzemnim parkinzima.

Do sada Barselona je izradila šest ovakvih blokova, a plan je da ih bude više od 500.

Veliki deo izgradnje ovih superblokova takođe je bilo slušanje želje stanovnika, posebno žene, a iznenađujući rezultat bio je - klupe.

- Postavili smo 500 klupa na ovo područje. Sa ovim drvećem i zelenilom, ljudi u bilo koje doba dana dolaze i sede ovde - kaže zamenica gradonačelnice.

Barselona je grad zabave, ali za žene širom sveta noćno "ludovanje" dolazilo je sa određenim rizicima.

Danas u Barseloni postoje štandovi "anti-mačizmu".

- Dođu ovde da pitaju da informaciju i savet, govorimo im o tome šta im je dostupno u Barseloni i da je grad pokrenuo aplikaciju preko koje anonimno mogu da prijave bilo kakvo seksualno uznemiravanje ako su oni žrtve ili svedoci - kaže Laura Marti Martorelj iz projekta "Ne znači ne".

Ideja je pravljenje mapa gde su se dogodili seksualni napadi, tako da ih grad može zaustaviti.