"Svet ulazi u period velike neizvesnosti" Stručnjak sa Volstrita za SD upozorava i otkriva kako da sačuvate novac

Rast cena nafte, strah od zatvaranja Ormuskog moreuza i sve češće priče o mogućoj globalnoj recesiji otvorile su brojna pitanja – da li svet ulazi u novu ekonomsku krizu i koliko je finansijski sistem spreman za još jedan veliki udar?

O tome smo razgovarali sa Ivanom Ivanovskim, stručnjakom za berzansko poslovanje koji posluje na Njujorškoj berzi i godinama prati globalna kretanja kapitala, uticaj geopolitike na finansijska tržišta i razvoj tehnološkog sektora. 

U intervjuu za SD.rs govorio je o tome da li investitore očekuje nova era nestabilnosti, šta bi dodatna eskalacija sukoba značila za berze i zašto smatra da panika nikada nije dobar savetnik kada je reč o investiranju.

1. Da li tekući sukob između Irana i Sjedinjenih Američkih Država može da gura svet u novu ekonomsku krizu?

Ne, neće automatski dovesti do nove velike krize u klasičnom smislu. Geopolitički sukobi ovog tipa pre svega povećavaju nivo rizika i izazivaju preraspodelu kapitala. Videli smo to već nekoliko puta – cena energenata raste, troškovi rastu, ali tržište ne kolabira, već se kapital seli iz ranjivih sektora u one otpornije. Ono što javnost vidi kao krizu, profesionalni investitori vide kao fazu pripreme.

2. Da li je ovo početak velike nestabilnosti ili kratkoročna panika na tržištu?

Ovo je pre svega faza povećane volatilnosti, a ne kratkoročna panika koja će brzo proći. Ako sukob potraje, ulazimo u period strukturne neizvesnosti – više kamatne stope duže vreme, veći troškovi energije i lančani efekti na inflaciju. Ali istorija pokazuje da tržišta u takvim uslovima ne nestaju, već se resetuju i nagrađuju one koji su strpljivi i disciplinovani.

3. Kako bi eventualna dodatna eskalacija između Irana i SAD konkretno uticala na berze?

Eskalacija bi donela veću volatilnost, pritisak na „growth“ akcije, posebno tehnološke kompanije koje zavise od jeftinog zaduživanja, i rast sektora koji profitiraju od neizvesnosti – energetika, odbrana i osnovna potrošna dobra. Međutim, ono što je ključno: kapital ne izlazi iz tržišta, već se premešta. Baš u tim trenucima vidimo najveće prilike za one koji prate tokove kapitala, a ne samo naslove.

4. Da li bi cena nafte mogla značajno da poraste i kakve bi to posledice imalo na globalnu ekonomiju?

Da, već je iznad 100 dolara i dalje je veoma volatilna. Zatvaranje Ormuskog moreuza ili ozbiljniji poremećaji u transportu direktno dižu cene energenata, što se preliva na transport, proizvodnju hrane i opštu inflaciju. Globalna ekonomija bi osetila lančani pritisak na profitne marže kompanija. Ali dugoročno, ovo ubrzava tranziciju ka obnovljivim izvorima i tehnologijama koje smanjuju zavisnost od fosilnih goriva – a to je upravo oblast u kojoj će AI i tehnološke kompanije imati ogromnu ulogu.

5. Da li smo bliže novoj recesiji nego što mislimo?

Postoji realan rizik od stagflacije – sporiji rast uz višu inflaciju – ako sukob potraje. Međutim, današnja ekonomija je drugačija nego sedamdesetih godina ili 2008. godine. Produktivnost koju donosi veštačka inteligencija i tehnologija deluje kao jak amortizer. Zato ne očekujem klasičnu recesiju, već period u kome će neki sektori rasti veoma snažno, dok će drugi trpeti pritisak.

6. Da li je strah na tržištu trenutno veći od realne opasnosti?

U velikom broju slučajeva – da. Tržište često preterano reaguje na vesti, dok veliki institucionalni igrači koriste tu volatilnost da zauzmu pozicije pre nego što se trend jasno formira. Zato ponavljam: ne pratite naslove, pratite tokove kapitala. Tu se vidi realna slika.

7. Šta prosečan investitor treba da uradi u slučaju eskalacije – da prodaje ili da ostane u investicijama?

Nikako ne prodavati u panici. To je najskuplja greška koju investitori prave. Prosečan investitor treba da ostane u tržištu, ali da bude disciplinovano pozicioniran – kroz diversifikovani portfolio ETF-ova, pre svega S&P 500 i fondove koji prate tehnologiju i AI. Ako eskalacija donese pad, to je zapravo prilika da kupujete po nižim cenama, koristeći dolar-cost averaging. Prodaja u strahu je najgori mogući potez.

8. Kako pojedinci mogu da zaštite svoj novac u ovakvoj globalnoj neizvesnosti?

Prvo – imajte fond za hitne slučajeve, bar šest do dvanaest meseci troškova. Drugo – diversifikujte: glavni deo portfolija neka bude u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji preko ETF-ova, jer su to sektori sa najvećim dugoročnim potencijalom rasta uprkos geopolitičkim turbulencijama. Treće – izbegavajte velike dugove sa promenljivom kamatom. I četvrto – budite dosledni. Mali, redovni ulozi kroz vreme uvek pobeđuju pokušaje „tajminga“ tržišta.

9. Koliko su geopolitički sukobi danas deo šire ekonomske strategije velikih sila?

Veoma mnogo. Kontrola energetskih puteva, lanaca snabdevanja i tehnološke dominacije danas je deo šire geostrateške igre. Ono što vidimo na Bliskom istoku nije samo vojni sukob – to je borba za uticaj na globalne finansijske i energetske tokove. Tržišta to odlično razumeju i zato „diskontuju“ buduće događaje mnogo pre nego što oni postanu zvanični narativ.

10. Da li investitori danas treba više da prate politiku nego ekonomiju?

Da, geopolitika je postala integralni deo ekonomske slike – ne možete ih više razdvajati. Ali ključ nije u praćenju svake vesti, već u razumevanju šire slike: gde kapital ide, koji sektori postaju otporniji i koji će dugoročno profitirati. A tu tehnologija i veštačka inteligencija i dalje ostaju najjači pokretači rasta u narednim godinama.