"Свет улази у период велике неизвесности" Стручњак са Волстрита за СД упозорава и открива како да сачувате новац

Раст цена нафте, страх од затварања Ормуског мореуза и све чешће приче о могућој глобалној рецесији отвориле су бројна питања – да ли свет улази у нову економску кризу и колико је финансијски систем спреман за још један велики удар?

О томе смо разговарали са Иваном Ивановским, стручњаком за берзанско пословање који послује на Њујоршкој берзи и годинама прати глобална кретања капитала, утицај геополитике на финансијска тржишта и развој технолошког сектора. 

У интервјуу за SD.rs говорио је о томе да ли инвеститоре очекује нова ера нестабилности, шта би додатна ескалација сукоба значила за берзе и зашто сматра да паника никада није добар саветник када је реч о инвестирању.

1. Да ли текући сукоб између Ирана и Сједињених Америчких Држава може да гура свет у нову економску кризу?

Не, неће аутоматски довести до нове велике кризе у класичном смислу. Геополитички сукоби овог типа пре свега повећавају ниво ризика и изазивају прерасподелу капитала. Видели смо то већ неколико пута – цена енергената расте, трошкови расту, али тржиште не колабира, већ се капитал сели из рањивих сектора у оне отпорније. Оно што јавност види као кризу, професионални инвеститори виде као фазу припреме.

2. Да ли је ово почетак велике нестабилности или краткорочна паника на тржишту?

Ово је пре свега фаза повећане волатилности, а не краткорочна паника која ће брзо проћи. Ако сукоб потраје, улазимо у период структурне неизвесности – више каматне стопе дуже време, већи трошкови енергије и ланчани ефекти на инфлацију. Али историја показује да тржишта у таквим условима не нестају, већ се ресетују и награђују оне који су стрпљиви и дисциплиновани.

3. Како би евентуална додатна ескалација између Ирана и САД конкретно утицала на берзе?

Ескалација би донела већу волатилност, притисак на „growth“ акције, посебно технолошке компаније које зависе од јефтиног задуживања, и раст сектора који профитирају од неизвесности – енергетика, одбрана и основна потрошна добра. Међутим, оно што је кључно: капитал не излази из тржишта, већ се премешта. Баш у тим тренуцима видимо највеће прилике за оне који прате токове капитала, а не само наслове.

4. Да ли би цена нафте могла значајно да порасте и какве би то последице имало на глобалну економију?

Да, већ је изнад 100 долара и даље је веома волатилна. Затварање Ормуског мореуза или озбиљнији поремећаји у транспорту директно дижу цене енергената, што се прелива на транспорт, производњу хране и општу инфлацију. Глобална економија би осетила ланчани притисак на профитне марже компанија. Али дугорочно, ово убрзава транзицију ка обновљивим изворима и технологијама које смањују зависност од фосилних горива – а то је управо област у којој ће АИ и технолошке компаније имати огромну улогу.

5. Да ли смо ближе новој рецесији него што мислимо?

Постоји реалан ризик од стагфлације – спорији раст уз вишу инфлацију – ако сукоб потраје. Међутим, данашња економија је другачија него седамдесетих година или 2008. године. Продуктивност коју доноси вештачка интелигенција и технологија делује као јак амортизер. Зато не очекујем класичну рецесију, већ период у коме ће неки сектори расти веома снажно, док ће други трпети притисак.

6. Да ли је страх на тржишту тренутно већи од реалне опасности?

У великом броју случајева – да. Тржиште често претерано реагује на вести, док велики институционални играчи користе ту волатилност да заузму позиције пре него што се тренд јасно формира. Зато понављам: не пратите наслове, пратите токове капитала. Ту се види реална слика.

7. Шта просечан инвеститор треба да уради у случају ескалације – да продаје или да остане у инвестицијама?

Никако не продавати у паници. То је најскупља грешка коју инвеститори праве. Просечан инвеститор треба да остане у тржишту, али да буде дисциплиновано позициониран – кроз диверсификовани портфолио ЕТФ-ова, пре свега S&P 500 и фондове који прате технологију и АИ. Ако ескалација донесе пад, то је заправо прилика да купујете по нижим ценама, користећи долар-цост аверагинг. Продаја у страху је најгори могући потез.

8. Како појединци могу да заштите свој новац у оваквој глобалној неизвесности?

Прво – имајте фонд за хитне случајеве, бар шест до дванаест месеци трошкова. Друго – диверсификујте: главни део портфолија нека буде у технологији и вештачкој интелигенцији преко ЕТФ-ова, јер су то сектори са највећим дугорочним потенцијалом раста упркос геополитичким турбуленцијама. Треће – избегавајте велике дугове са променљивом каматом. И четврто – будите доследни. Мали, редовни улози кроз време увек побеђују покушаје „тајминга“ тржишта.

9. Колико су геополитички сукоби данас део шире економске стратегије великих сила?

Веома много. Контрола енергетских путева, ланаца снабдевања и технолошке доминације данас је део шире геостратешке игре. Оно што видимо на Блиском истоку није само војни сукоб – то је борба за утицај на глобалне финансијске и енергетске токове. Тржишта то одлично разумеју и зато „дисконтују“ будуће догађаје много пре него што они постану званични наратив.

10. Да ли инвеститори данас треба више да прате политику него економију?

Да, геополитика је постала интегрални део економске слике – не можете их више раздвајати. Али кључ није у праћењу сваке вести, већ у разумевању шире слике: где капитал иде, који сектори постају отпорнији и који ће дугорочно профитирати. А ту технологија и вештачка интелигенција и даље остају најјачи покретачи раста у наредним годинама.