U fokusu Nacionalne službe za zapošljavanje jačanje privrede
Nacionalna služba za zapošljavanje napravila je strateški zaokret u 2025. godini ka poslodavcima i privredi. Do novembra je ostvaren kontakt sa preko 150.000 poslodavaca, što predstavlja rast od preko 500% u odnosu na prethodnu godinu, izjavio je direktor NSZ Milan Bosnić. On objašnjava da ova promena proizilazi iz nove društveno-ekonomske realnosti i da, prema njegovim rečima, Srbija više nema primarni problem nezaposlenosti, već da je izazov nedovoljan broj ljudi sa potrebnim znanjima i veštinama.
Privreda mora da raste i da se razvija, a naš zadatak je da tom rastu obezbedimo ljude koji mogu da ga isprate, rekao je Bosnić i dodao da kada se stvara više prilika, poslodavci unapređuju uslove rada i podižu kvalitet ponuđenih poslova, a to je najbolji način da građani dobiju više šansi i za zaposlenje i za promenu posla.
Suština zaokreta leži u jednom od mogućih načina na koji se ljudi mogu posmatrati kao kapital. Da se u njih sistematski ulaže i da se država i privreda zajedno trude da uvećavaju vrednost ljudskog kapitala u Srbiji, istakao je Bosnić. U praksi će to značiti dublje povezivanje NSZ sa kompanijama, od bržeg mapiranja potreba do ciljanih programa obučavanja i zadržavanja radnika, naveo je Bosnić.
Direktor NSZ naglašava da tržište rada više ne trpi pasivan pristup i da je potrebno blagovremeno reagovanje na nestašicu stručnih kadrova, fluktuaciju zaposlenih i brze promene u poslovnom okruženju. Izazovi više nisu ograničeni samo na proces zapošljavanja. Oni uključuju motivaciju, edukaciju i zadržavanje radne snage. Zato je nužno zajedničko delovanje države i privrede,navodi on.
Bosnić ističe da se ta logika nastavlja i nakon zapošljavanja i da NSZ planira da kontinuirano prati prilagođavanje i razvoj zaposlenih, kao i evoluirajuće potrebe poslodavaca. „Samo kontinuiranim praćenjem i podrškom možemo obezbediti stabilno i održivo tržište rada“ kaže Bosnić.
Istovremeno, direktor NSZ upozorava da je prošlo vreme dugotrajnih, jednom za svagda definisanih rešenja. Ubrzane tehnološke i geopolitičke promene čine dugoročno planiranje nesigurnijim nego ranije. Svi zajedno, država, kompanije i radnici moramo biti spremni da se menjamo i prilagođavamo. Politike i programi moraju biti modularni, iterativni i merljivi, sa spremnošću da se brzo koriguju, istakao je Bosnić.
NSZ pokrenula je seriju sastanaka u većim gradovima, sa Privrednom komorom Srbije, lokalnim samoupravama i poslodavcima, kako bi se usaglasili oko prioriteta tržišta rada i bolje iskoristili postojeći resursi, uz paralelno unapređenje položaja radnika.
U razgovorima koje je do sada Bosnić vodio sa kompanijama iz svih privrednih grana, kao dominantne teme izdvojile su se nedostatak stručnih kadrova, visoka fluktuacija i potreba za dodatnim programima obuke. Kao odgovor, NSZ pojačava saradnju sa poslodavcima na ciljanim prekvalifikacijama i dokvalifikacijama, modelima učenja kroz rad i programima zadržavanja, oslonjenim na podatke o konkretnim veštinama i profilima koji nedostaju.
Plan za naredni period je da NSZ, zajedno sa lokalnim samoupravama i privredom, nastavlja da razvija programe koji treba da omoguće lakše zapošljavanje, jačanje kompetencija i bolje pozicioniranje radne snage, uz fokus na povećanje vrednosti ljudskog kapitala kao ključnog faktora dugoročne konkurentnosti.
