Obelodanjeno je: Penzionerima u Srbiji uskoro novo povećanje penzija - ovim planom iznos će biti veći za približno 200 evra

Na osnovu dosadašnjeg rasta penzija i planova države o daljem povećanju primanja najstarijih građana, očekuje se da će prosečna penzija u Srbiji nastaviti da raste i u narednim godinama. Nakon poslednjih povećanja, projekcije pokazuju kako bi se prosečan iznos penzije mogao kretati do 2030. godine, ukoliko se nastavi trend usklađivanja sa rastom plata i ekonomskim kretanjima. U nastavku je prikazan okvirni tabelarni pregled prosečnih penzija u Srbiji po godinama, zasnovan na trenutno dostupnim podacima i procenama budućeg rasta.

Trend rasta plata i penzija u Srbiji nastaviće se i u naredne četiri godine, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući nacionalnu strategiju "Srbija 2030".

Prema prognozama, prosečna plata će do 2030. godine dostići 1.700 evra, dok će prosečna penzija iznositi 750 evra, uz značajno povećanje minimalne zarade.

Plate rastu iznad inflacije

Prosečna plata u Srbiji 2012. godine iznosila je samo 360 evra, dok je 2025. godine porasla na 1.057 evra. U skladu sa strateškim planom, do 2030. godine prosečna plata bi trebalo da dostigne 1.700 evra, a na nivou Beograda i više.

Minimalna zarada takođe je na istorijskom maksimumu - trenutno iznosi 371 dinar po radnom satu, odnosno oko 550 evra mesečno.

U javnom sektoru plate su od januara 2026. već povećane za 5,1%, što znači da prosvetari, zdravstveni radnici, vojnici, policajci i službenici sada primaju veće zarade. Nastavnici osnovnih i srednjih škola sada zarađuju 112.442 dinara, prosečne plate medicinskih sestara su 95.576, dok osnovna primanja lekara opšte prakse iznose 141.427 dinara, a lekara specijalista 177.000 dinara mesečno.

Penzije rastu brže od inflacije

Paralelno sa platama, penzije u Srbiji beleže realan rast. Poslednje povećanje u decembru 2025. donelo je oko 6.000 dinara više mesečno, što znači dodatnih 72.000 dinara tokom godine. U periodu januar-oktobar 2025. prosečna penzija iznosila je 50.679 dinara (432,5 evra), što predstavlja realni rast od 7,9% u odnosu na prethodnu godinu, znatno iznad inflacije.

Od 2020. godine, država je penzionerima isplatila i jednokratne pomoći od oko 650 evra, što je posebno značilo u kriznim periodima, poput pandemije i energetske krize.

Predviđanja i očekivanja

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, ističe da će svaki rast plata i penzija dodatno poboljšati životni standard najstarijih građana, ali da konačni iznos do 2030. zavisi od više faktora, uključujući spoljnu ekonomsku situaciju.

- Prethodna usklađivanja penzija bila su veoma dobra i imali smo realan rast penzija. Inflacija je poslednje tri godine bila između tri i četiri odsto, a usklađivanja su bila mnoga veća. Penzije imaju dobar i realan rast, a svako povećanje će penzioneri rado dočekati. Važno je da idemo napred. Šta će biti za par godina i da li ćemo dostići određene iznose koje želimo to ćemo da vidimo - rekao je on.

Prema njegovim rečim dalji rast penzija i zavisiće od mnogo faktora.

- Vidite šta se dešava u svetu, naš rast, pa i povećanje penzija zavisiće i od spoljnog faktora, ali mi verujemo da će se naše državno rukovodstvo izboriti sa svim problemima kao i prethodnih godina i da ćemo nastaviti da napredujemo, a u skladu s tim će usklađivanje penzija dovesti do željenih ciljeva - rekao je Nenadić.

On ističe da je realan rast penzija doveo do boljeg života za penzionere.

- Potrošačke cene su jednako inflacija i ako imate veće povećanje penzija u odnosu na rast cena, odnosno inflaciju onda je jasno da penzioneri bolje žive. Mi ćemo uvek imati penzije koje su male, ali ne treba zaboraviti da osim povećanja penzija država već godinama unazad daje i velike pomoći penzionerima što nama mnogo znači. I u narednom periodu očekujem usklađivanje penzija sa zaradama, a koliko god da bude povećanje penzioneri će biti zadovoljni - poručio je Nenadić.

Nadežda Satarić, stručnjakinja za socijalna pitanja, podseća da je ključna realna kupovna moć penzija, a ne samo nominalni iznos. Važno je šta penzioneri mogu da kupe od svoje penzije i koliko im raste životni standard u odnosu na inflaciju.

- Mnogo važnije od cifre koje se pominju je šta može da se kupi od mesečne penzije, meni je to jedini reper. Naša valuta je dinar, pa ne treba pričati u evrima zato što danas ne možete za 100 evra da kupite ono što ste nekad mogli za 50 - kazala je Nadežda Satarić.

Prosečna penzija u Srbiji - realni i projektovani iznosi

Prema dostupnim podacima i projekcijama rasta, prosečna penzija u Srbiji poslednjih godina beleži konstantan rast, a očekuje se da će se taj trend nastaviti i u narednom periodu. Nakon poslednjeg povećanja od 12,2 odsto, prosečna penzija početkom 2026. godine iznosi oko 56.800 dinara, odnosno približno 485 evra.

Ukoliko se nastavi dosadašnji tempo rasta i usklađivanja sa zaradama i inflacijom, procene su da bi 2027. godine prosečna penzija mogla da dostigne oko 65.000 do 70.000 dinara, što je približno 560 do 600 evra (što bi značilo rast od približno 15 do 20 odsto u odnosu na sadašnji nivo). Već 2028. godine taj iznos bi mogao da poraste na oko 70.000 do 75.000 dinara, odnosno 600 do 640 evra (što bi predstavljalo povećanje od oko 7 do 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu).

Trend rasta bi se potom nastavio, pa se procenjuje da bi 2029. godine prosečna penzija mogla da bude između 75.000 i 80.000 dinara, odnosno 640 do 680 evra (odnosno rast od približno 6 do 8 odsto). Prema dugoročnim planovima i najavama državnog vrha, cilj je da do 2030. godine prosečna penzija u Srbiji dostigne oko 750 evra (dodatni rast od oko 10 do 12 odsto u odnosu na 2029. godinu), što bi predstavljalo značajan rast životnog standarda penzionera u odnosu na prethodne godine.

Naravno, konačni iznos penzija zavisiće od ekonomskog rasta zemlje, kretanja inflacije, rasta plata i globalnih ekonomskih okolnosti koje utiču na domaću ekonomiju.