Обелодањено је: Пензионерима у Србији ускоро ново повећање пензија - овим планом износ ће бити већи за приближно 200 евра

На основу досадашњег раста пензија и планова државе о даљем повећању примања најстаријих грађана, очекује се да ће просечна пензија у Србији наставити да расте и у наредним годинама. Након последњих повећања, пројекције показују како би се просечан износ пензије могао кретати до 2030. године, уколико се настави тренд усклађивања са растом плата и економским кретањима. У наставку је приказан оквирни табеларни преглед просечних пензија у Србији по годинама, заснован на тренутно доступним подацима и проценама будућег раста.

Тренд раста плата и пензија у Србији наставиће се и у наредне четири године, најавио је председник Србије Александар Вучић представљајући националну стратегију "Србија 2030".

Према прогнозама, просечна плата ће до 2030. године достићи 1.700 евра, док ће просечна пензија износити 750 евра, уз значајно повећање минималне зараде.

Плате расту изнад инфлације

Просечна плата у Србији 2012. године износила је само 360 евра, док је 2025. године порасла на 1.057 евра. У складу са стратешким планом, до 2030. године просечна плата би требало да достигне 1.700 евра, а на нивоу Београда и више.

Минимална зарада такође је на историјском максимуму - тренутно износи 371 динар по радном сату, односно око 550 евра месечно.

У јавном сектору плате су од јануара 2026. већ повећане за 5,1%, што значи да просветари, здравствени радници, војници, полицајци и службеници сада примају веће зараде. Наставници основних и средњих школа сада зарађују 112.442 динара, просечне плате медицинских сестара су 95.576, док основна примања лекара опште праксе износе 141.427 динара, а лекара специјалиста 177.000 динара месечно.

Пензије расту брже од инфлације

Паралелно са платама, пензије у Србији бележе реалан раст. Последње повећање у децембру 2025. донело је око 6.000 динара више месечно, што значи додатних 72.000 динара током године. У периоду јануар-октобар 2025. просечна пензија износила је 50.679 динара (432,5 евра), што представља реални раст од 7,9% у односу на претходну годину, знатно изнад инфлације.

Од 2020. године, држава је пензионерима исплатила и једнократне помоћи од око 650 евра, што је посебно значило у кризним периодима, попут пандемије и енергетске кризе.

Предвиђања и очекивања

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, истиче да ће сваки раст плата и пензија додатно побољшати животни стандард најстаријих грађана, али да коначни износ до 2030. зависи од више фактора, укључујући спољну економску ситуацију.

- Претходна усклађивања пензија била су веома добра и имали смо реалан раст пензија. Инфлација је последње три године била између три и четири одсто, а усклађивања су била многа већа. Пензије имају добар и реалан раст, а свако повећање ће пензионери радо дочекати. Важно је да идемо напред. Шта ће бити за пар година и да ли ћемо достићи одређене износе које желимо то ћемо да видимо - рекао је он.

Према његовим речим даљи раст пензија и зависиће од много фактора.

- Видите шта се дешава у свету, наш раст, па и повећање пензија зависиће и од спољног фактора, али ми верујемо да ће се наше државно руководство изборити са свим проблемима као и претходних година и да ћемо наставити да напредујемо, а у складу с тим ће усклађивање пензија довести до жељених циљева - рекао је Ненадић.

Он истиче да је реалан раст пензија довео до бољег живота за пензионере.

- Потрошачке цене су једнако инфлација и ако имате веће повећање пензија у односу на раст цена, односно инфлацију онда је јасно да пензионери боље живе. Ми ћемо увек имати пензије које су мале, али не треба заборавити да осим повећања пензија држава већ годинама уназад даје и велике помоћи пензионерима што нама много значи. И у наредном периоду очекујем усклађивање пензија са зарадама, а колико год да буде повећање пензионери ће бити задовољни - поручио је Ненадић.

Надежда Сатарић, стручњакиња за социјална питања, подсећа да је кључна реална куповна моћ пензија, а не само номинални износ. Важно је шта пензионери могу да купе од своје пензије и колико им расте животни стандард у односу на инфлацију.

- Много важније од цифре које се помињу је шта може да се купи од месечне пензије, мени је то једини репер. Наша валута је динар, па не треба причати у еврима зато што данас не можете за 100 евра да купите оно што сте некад могли за 50 - казала је Надежда Сатарић.

Просечна пензија у Србији - реални и пројектовани износи

Према доступним подацима и пројекцијама раста, просечна пензија у Србији последњих година бележи константан раст, а очекује се да ће се тај тренд наставити и у наредном периоду. Након последњег повећања од 12,2 одсто, просечна пензија почетком 2026. године износи око 56.800 динара, односно приближно 485 евра.

Уколико се настави досадашњи темпо раста и усклађивања са зарадама и инфлацијом, процене су да би 2027. године просечна пензија могла да достигне око 65.000 до 70.000 динара, што је приближно 560 до 600 евра (што би значило раст од приближно 15 до 20 одсто у односу на садашњи ниво). Већ 2028. године тај износ би могао да порасте на око 70.000 до 75.000 динара, односно 600 до 640 евра (што би представљало повећање од око 7 до 10 одсто у односу на претходну годину).

Тренд раста би се потом наставио, па се процењује да би 2029. године просечна пензија могла да буде између 75.000 и 80.000 динара, односно 640 до 680 евра (односно раст од приближно 6 до 8 одсто). Према дугорочним плановима и најавама државног врха, циљ је да до 2030. године просечна пензија у Србији достигне око 750 евра (додатни раст од око 10 до 12 одсто у односу на 2029. годину), што би представљало значајан раст животног стандарда пензионера у односу на претходне године.

Наравно, коначни износ пензија зависиће од економског раста земље, кретања инфлације, раста плата и глобалних економских околности које утичу на домаћу економију.