Usvojen Zakon o legalizaciji: Velike promene za vlasnike kuća, stanova i investitore

Skupština Srbije danas je izglasala dva važna zakonska akta iz oblasti građevinarstva i urbanizma - Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima i izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji.

Za prvi zakon glasalo je 139 poslanika, dok je izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji podržalo 136 poslanika.

Ozakonjenje po načelu "svoj na svome"

Novi Zakon o legalizaciji omogućiće većini vlasnika bespravnih objekata da ozakone svoju imovinu i dobiju pravnu sigurnost. Naknada za legalizaciju kretaće se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od zone i veličine objekta, dok određene socijalne kategorije neće plaćati naknadu.

Objekti će biti evidentirani i upisani u katastar, čime će vlasnici moći slobodno da raspolažu svojom imovinom — kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku i legalno priključenje na infrastrukturu. Zakon takođe uvodi nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju: svi nelegalno podignuti objekti nakon stupanja zakona na snagu biće upisani kao vlasništvo države.

Postupak legalizacije obavljaće se putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam na infrastrukturi RGZ-a. Prijave za legalizaciju podnosiće se u roku od 45 dana od dana stupanja zakona na snagu, a ceo proces trajaće dva meseca.

Visina naknade za legalizaciju

• Beograd - od 100 do 1.000 evra u zavisnosti od zone

• Gradovi preko 100.000 stanovnika - do 500 evra

• Gradovi i opštine od 50.000 do 100.000 stanovnika - do 300 evra

• Opštine ispod 50.000 stanovnika i sela - 100 evra

Za pomoćne i ekonomske objekte do 500 kvadrata neće se plaćati naknada, dok će za veće iznositi 10 evra po kvadratu.

Zakon sadrži i socijalnu komponentu - oslobađanje plaćanja za porodice kojima je to jedina nekretnina, samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, porodice sa troje i više dece, borce i seoska domaćinstva.

Ojačana kontrola i borba protiv divlje gradnje

Istog dana usvojene su i izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Ovim izmenama uvode se strože kontrole i jedinstvena pravila za inspekcijske organe, kako bi se sprečila nova bespravna gradnja. Pojačava se odgovornost ovlašćenih lica u postupcima izdavanja dozvola, a jača i transparentnost procedura.

U okviru zakona unapređuje se i elektronski sistem CEOP za izdavanje građevinskih dozvola, sa novim funkcionalnostima i elementima „zelene agende“. Uvodi se i glavni državni urbanista, dok se ukida leks specijalis za infrastrukturne projekte.

Probni rad za puteve

Jedna od važnih novina je mogućnost probnog rada za izgrađene državne puteve koji ispunjavaju tehničke uslove, ali ne mogu dobiti upotrebnu dozvolu zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Time će se ubrzati puštanje infrastrukturnih projekata u saobraćaj.

Harmonizacija sa evropskim standardima

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević istakla je da će usvajanjem ovih izmena Srbija uskladiti propise sa evropskim standardima, pojednostaviti procedure i povećati pravnu sigurnost za građane i investitore.

- Vreme je da Srbija dobije novi, moderan propis - poručila je Sofronijević.