Zelena tranzicija na njivama: Kako razvoj vetroelektrana utiče na sela i proizvodnju hrane?
Sa širenjem vetroparkova u Srbiji, raste i pitanje njihovog uticaja na poljoprivredu. Dok deo poljoprivrednika ukazuje na promene u mikroklimi i kraće zadržavanje rose, naučna istraživanja za sada ne potvrđuju značajan negativan uticaj na prinose, prenosi portal Klima101. Ključno pitanje zato nije samo da li vetrenjače mogu uz njive, već kako se planiraju i koliko se u taj proces uključuju lokalne zajednice.
Sa rastom kapaciteta vetroelektrana u Srbiji, sve češće se postavlja pitanje da li vetrenjače mogu da utiču na poljoprivredno zemljište, mikroklimu i prinose. Primer Dolova, sela nadomak Pančeva, pokazuje koliko je ova tema složena: u ataru koji ima dugu ratarsku tradiciju od 2019. godine radi Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji, sa 57 turbina i proizvodnjom dovoljnom za snabdevanje oko 113.000 domaćinstava.
Dolovo je tako postalo mesto susreta dve važne priče – tradicionalne poljoprivrede i proizvodnje zelene energije. Za jedne, to je primer mogućeg suživota njiva i novih tehnologija. Za druge, naročito deo poljoprivrednika iz područja sa većim brojem turbina, vetroelektrane otvaraju pitanja koja ne bi trebalo olako odbaciti.
Šta primećuju poljoprivrednici
Poljoprivrednici iz pojedinih južnobanatskih mesta navode da u okolini turbina primećuju kraće zadržavanje rose, naročito tokom leta. To, kako objašnjavaju, može biti važno u sušnim godinama, kada je svaka dodatna vlaga dragocena za useve. Pavel Brezina, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Padina, ukazuje da se u delovima sa vetrenjačama sa žetvom često može krenuti ranije, jer se rosa brže raziđe. Istovremeno naglašava da su za ozbiljne zaključke potrebna detaljna i višegodišnja ispitivanja, a ne samo zapažanja sa terena.
Šta pokazuje nauka
Naučna objašnjenja ukazuju da vetroturbine zaista mogu da utiču na lokalno mešanje vazduha. One, pojednostavljeno rečeno, pomeraju slojeve vazduha i mogu dovesti do malih promena temperature i vlažnosti neposredno oko turbina. Međutim, pitanje je koliki je stvarni značaj tih promena za prinose. Studija rađena za potrebe procene uticaja vetroparka Kovačica, prema navodima iz analize, nije u jednoj proizvodnoj godini utvrdila statistički značajne razlike u prinosu i kvalitetu zrna između parcela uz turbine i parcela udaljenih oko 100 metara.
Meteorolog dr Vladimir Đurđević ocenjuje da su promene mikroklime o kojima se govori uglavnom suptilne i da ih je teško odvojiti od mnogo jačih faktora, kao što su raspored padavina, broj dana sa ekstremnim temperaturama, grad, oluje i dugoročni trend zagrevanja. Drugim rečima, u domaćoj poljoprivredi suše i klimatske promene imaju daleko izraženiji uticaj na prinose nego lokalne promene koje mogu nastati radom vetroparka.
Važno je gde i kako se gradi
Ipak, to ne znači da zabrinutost lokalnih zajednica treba zanemariti. Pored pitanja mikroklime, poljoprivrednici ukazuju i na moguće posledice izgradnje: sabijanje zemljišta tokom radova, buku, kumulativni uticaj većeg broja turbina, promenu cena zemljišta i nedovoljno uključivanje stanovništva u planiranje projekata. Upravo se transparentnost i razgovor sa lokalnom zajednicom izdvajaju kao jedno od ključnih pitanja za budući razvoj vetroenergije.
Sa druge strane, vetroparkovi imaju relativno mali direktan otisak na zemljište. Prema podacima iz analize, za Čibuk 1 trajno je otkupljeno 72 hektara, dok više od 98% prostora u okviru projekta ostaje dostupno za obradu. U proseku, jedna turbina sa pratećom infrastrukturom zauzima oko 0,3 hektara po parceli, a vlasnicima se obezbeđuje naknada za štetu na usevima tokom gradnje ili održavanja.
Iskustva drugih zemalja pokazuju da se poljoprivreda i vetroenergija mogu razvijati paralelno. U Nemačkoj, jednoj od vodećih evropskih poljoprivrednih zemalja, radi više desetina hiljada vetroturbina, pri čemu se poljoprivredna proizvodnja i dalje odvija na velikim površinama. To, međutim, ne znači da svaki projekat treba posmatrati isto. Lokacija, broj turbina, udaljenost od naselja, kvalitet zemljišta i stav lokalne zajednice moraju biti deo ozbiljne procene.
Zaključak je da dosadašnja istraživanja ne potvrđuju tvrdnju da vetroelektrane same po sebi značajno smanjuju prinose. Ali potvrđuju da svaka velika intervencija u prostoru ima posledice koje treba meriti, pratiti i objašnjavati.
Za Srbiju, posebno za južni Banat gde je koncentrisan veliki deo vetrokapaciteta, najvažnije pitanje možda nije da li vetroelektrane mogu da postoje uz njive, već kako ih planirati tako da poljoprivreda, lokalne zajednice i proizvodnja energije ne budu suprotstavljene, već usklađene.
