Зелена транзиција на њивама: Како развој ветроелектрана утиче на села и производњу хране?

Са растом капацитета ветроелектрана у Србији, све чешће се поставља питање да ли ветрењаче могу да утичу на пољопривредно земљиште, микроклиму и приносе. Пример Долова, села надомак Панчева, показује колико је ова тема сложена: у атару који има дугу ратарску традицију од 2019. године ради Чибук 1, највећи ветропарк у Србији, са 57 турбина и производњом довољном за снабдевање око 113.000 домаћинстава.

Долово је тако постало место сусрета две важне приче – традиционалне пољопривреде и производње зелене енергије. За једне, то је пример могућег суживота њива и нових технологија. За друге, нарочито део пољопривредника из подручја са већим бројем турбина, ветроелектране отварају питања која не би требало олако одбацити.

Шта примећују пољопривредници

Пољопривредници из појединих јужнобанатских места наводе да у околини турбина примећују краће задржавање росе, нарочито током лета. То, како објашњавају, може бити важно у сушним годинама, када је свака додатна влага драгоцена за усеве. Павел Брезина, председник Удружења пољопривредних произвођача Падина, указује да се у деловима са ветрењачама са жетвом често може кренути раније, јер се роса брже разиђе. Истовремено наглашава да су за озбиљне закључке потребна детаљна и вишегодишња испитивања, а не само запажања са терена.

Шта показује наука

Научна објашњења указују да ветротурбине заиста могу да утичу на локално мешање ваздуха. Оне, поједностављено речено, померају слојеве ваздуха и могу довести до малих промена температуре и влажности непосредно око турбина. Међутим, питање је колики је стварни значај тих промена за приносе. Студија рађена за потребе процене утицаја ветропарка Ковачица, према наводима из анализе, није у једној производној години утврдила статистички значајне разлике у приносу и квалитету зрна између парцела уз турбине и парцела удаљених око 100 метара.

Метеоролог др Владимир Ђурђевић оцењује да су промене микроклиме о којима се говори углавном суптилне и да их је тешко одвојити од много јачих фактора, као што су распоред падавина, број дана са екстремним температурама, град, олује и дугорочни тренд загревања. Другим речима, у домаћој пољопривреди суше и климатске промене имају далеко израженији утицај на приносе него локалне промене које могу настати радом ветропарка.

Важно је где и како се гради

Ипак, то не значи да забринутост локалних заједница треба занемарити. Поред питања микроклиме, пољопривредници указују и на могуће последице изградње: сабијање земљишта током радова, буку, кумулативни утицај већег броја турбина, промену цена земљишта и недовољно укључивање становништва у планирање пројеката. Управо се транспарентност и разговор са локалном заједницом издвајају као једно од кључних питања за будући развој ветроенергије.

Са друге стране, ветропаркови имају релативно мали директан отисак на земљиште. Према подацима из анализе, за Чибук 1 трајно је откупљено 72 хектара, док више од 98% простора у оквиру пројекта остаје доступно за обраду. У просеку, једна турбина са пратећом инфраструктуром заузима око 0,3 хектара по парцели, а власницима се обезбеђује накнада за штету на усевима током градње или одржавања.

Искуства других земаља показују да се пољопривреда и ветроенергија могу развијати паралелно. У Немачкој, једној од водећих европских пољопривредних земаља, ради више десетина хиљада ветротурбина, при чему се пољопривредна производња и даље одвија на великим површинама. То, међутим, не значи да сваки пројекат треба посматрати исто. Локација, број турбина, удаљеност од насеља, квалитет земљишта и став локалне заједнице морају бити део озбиљне процене.

Закључак је да досадашња истраживања не потврђују тврдњу да ветроелектране саме по себи значајно смањују приносе. Али потврђују да свака велика интервенција у простору има последице које треба мерити, пратити и објашњавати.

За Србију, посебно за јужни Банат где је концентрисан велики део ветрокапацитета, најважније питање можда није да ли ветроелектране могу да постоје уз њиве, већ како их планирати тако да пољопривреда, локалне заједнице и производња енергије не буду супротстављене, већ усклађене.