ISPOVEST ULIČNOG SVIRAČA IZ BEOGRADA: Skupljam pare za novo srce – jedna cura ga je uzela i neće da ga vrati (FOTO/VIDEO)

Sa svojih 27 godina, Borivoje Eskić, kojeg prijatelji zovu Bora, obišao je gotovo celu Evropu, a i dosta zemalja sveta. Voleo je Beloruskinju, diplomirao novinarstvo, probao skok padobranom i gotovo sve zanimljivo što vam padne na pamet. Ne libi se da javno kaže da je njegovo zanimanje ulični svirač. Šta više, time se bavi poslednje tri godine. Na ulici je počeo da radi pre nekoliko godina prodavajući bižuteriju. O njegovom duhu veoma dobro govori rečenica - "Kad bih radio u kancelariji i ta kancelarija bi verovatno bila na ulici." Prepuštamo reč ovom gitaristi, pevaču, hendpenisti, novinaru... Jednostavno svestranom avanturisti.

"Počeo sam stidljivo da sviram gitaru po Beogradu, po podzemnim prolazima, a kasnije i u Knez Mihailovoj, kada sam se malo okuražio. Čini mi se da je to bilo u zimu 2012. Drndao sam gitaru ukočenim prstima, više vikao nego pevao i bivao zadovoljan što mogu da zaradim neke pare radeći ono što volim, na način koji meni odgovara.

Prljavi Prag

Prag mi je ostao u lepom sećanju kada sam bio na maturskoj ekskurziji i želeo sam da opet odem tamo. Idealizovao sam to mesto. Sećao sam se kako prelep Karlov most beše i kako čitav grad odiše kulturom i deluje kao svetsko mesto. Par godina kasnije, krajem leta 2012. sam upoznao i njegovu drugu stranu. Prljavštinu, bedu, sada već izuzetno dosadne turiste, ne preterano gostoljubive Čehe, prosečnost. Jeste to lep grad, ali je samo - grad.

Za oko mesec dana sam zaradio pare o kojima sam mogao samo da sanjam u Beogradu. što je osrednja plata u Češkoj. Naivno smatrajući da posedujem nepresušni izvor bogatstva, spiskao sam sve jako brzo, čašćavajući porodicu, plativši par računa i kupujući sebi par sitnica.

Leto u Banjaluci

Sledeće godine je usledila Banjaluka. Pa jesi li ti lud, odakle tamo ljudima pare? - pitali su me često. Možda nije visok standard, ali ljudi su bili vrlo velikodušni i cenili to što sviram, kao i u Beogradu. Kako imam par prijatelja tamo i pošto sam zavoleo grad i ljude, ostao sam skoro celo leto. Predivno beše. Pošto je sumanuto jeftino za život, u poređenju sa Evropom i Beogradom, uspeo sam da zaštekam pare za svoju novu, suludu ideju koja se zove hendpen.

"Handpan"

Redak, ručno pravljen instrument do koga je vrlo teško doći, a poreklom je iz Švajcarske. Izgleda kao kornjačin oklop ili svemirski brod, a napravljen je od dva limena dela, a na jednom se nalazi rupa, a iznutra šupljina. Naizgled jednostavno - a rezultat je specifičan zvonkasti zvuk.

Bio sam ubeđen da je to nešto maestralno i da će mi ljudi istresati sav sadržaj svojih novčanika kada me budu čuli kako sviram. Nije baš tako bilo, ali mi se definitivno isplatilo.

Odleteo sam jeftinim letom za Nemačku, za Dortmund, sa malim rancem na leđima i teško zgrnutim novcem kako bih kupio instrument. I kao što obično biva u filmovima (čekaj, pa ovo je stvaran život!) desio se niz nepredvidljivih i zabavnih stvari.

Prvo, čovek od koga je trebalo da kupim instrument je radio u podrumu rok kluba koji je držao Goran, Hrvat iz Zagreba. Gde god da odeš, Balkanci su se tamo zapatili. Ispostavilo se da je čovek car, jedan od najopuštenijih ljudi koje sam upoznao. Čak mi je obezbedio besplatan smeštaj za tih par dana što sam ostao u Nemačkoj.

Tu je radio i jedan Makedonac koji je takođe sjajan lik. Osim toga, ispostavilo se da postoji mnogo bolja, ali druga verzija instrumenta koji sam hteo da kupim, ali je bila i skuplja. Onda sam ja, koliko sam lud, pitao čoveka da li je u redu da mu dam većinu para, on meni instrument, pa da ja odem par dana da sviram na ulici i zaradim tu razliku.

Valjda mu se svideo moj entuzijazam, pa se složio sa mojom idejom. Nisam seo na avion i pobegao, već sam radio. I tako sam na ulicama nepoznatog grada, sa novim instrumentom koji ne znam ni da sviram, uspeo da zaradim potreban novac. Misija uspešna, pozdravih se srdačno sa ljudima i vratih kući.

Svirao je za novo srce, jer mu ga je devojka odnela

U Knez Mihalovoj ulici u Beogradu  je svirao na hendpenu kako bi sakupio novac za 'svoje novo srce, jer mu je staro uzela jedna djevojka i neće da ga vrati'.

Dnevno ga je posećivalo i na stotine ljudi da pita kako mu se zove instrument, pa je rešio da olakša muke i sebi i njima. Odmah iznad te poruke, na drugom papiru piše 'Skupljam pare za novo srce – jedna cura ga je uzela i neće da ga vrati' – a to je u to vreme bila Beloruskinja Daša, devojka koja mu je ukrala srce u Budvi.

Život vagabunda

O sebi mogu da kažem da ne volim da jedem lubenice. Ali volim da izrazim svoju kreativnost kakva god da je, i (gotovo) uvek želim da se suočim sa izazovima. Muzika mi sedi na ramenu gde god da odem (ne mislim na to da imam zvučnik na ramenu).

Talentovan sam za zabavljanje ljudi, čini mi se, za smišljanje raznih priča i solidno za muziku. Sviram gitaru, bubnjeve, pevam i sviram hendpen - kaže Bora, koji je proveo više od godinu dana u vezi sa Beloruskinjom sa kojom je proputovao Evropu, a i više od toga.

Ovde je jako lepo

Vidim sebe ovde. Prošle godine sam imao teških preispitivanja o tome gde želim da živim i da budem, što je podstakla duga veza na daljinu, ali u suštini ne želim odavde. Ovde je jako lepo, samo smo to malo zaboravili - potvrđuje Borivoje čija ga je ljubav prema jednoj Beloruskoj basistkinji odvela na najrazličitije strane sveta. Bili su zajedno skoro dve godine.

Bio sam na mnogo mesta, upoznao hiljade ljudi, ali kod kuće se ipak osećam najbolje i najispunjenije. Možda i provedem neko vreme negde druge po svetu, ali Srbija je moj dom. Vidim perpektivu ovde, i to veliku! Pogotovo ako ne izbije šest ratova i sankcije.

Mnogi ljudi kukaju, ističu samo negativne strane našeg društva i zamišljaju da je negde drugde sve lako i savršeno, što naravno nije. Postoje mladi ljudi, sa izuzetnim talentima i čvrstom odlučnošću da ostanu u zemlji i daju sve od sebe da se nešto popravi, i da uspeju. U kulturi, nauci, biznisu, malo po malo, verujem da stvari idu na bolje.

Puteševstvije bez granica

Posle Nemačke, usledila je Austrija, Crna Gora, pa turneja po celoj Italiji, a potom razna proputovanja sa tadašnjom devojkom do Češke, Poljske, Belorusije, pa čak i Litvanije. Išao sam i do Nice, Monaka, Slovenije, proputovao većinu Evrope.

Najčešće sam - vukući instrumente i prtljag po autobusima i vozovima, spavajući po hostelima i svirajući svakodnevno, ujutru i uveče. Za mene to nije bilo previše neobično, ali bi mi ljudi često prilazili da izraze oduševljenje mojim poslom, navodeći da se oni verovatno ne bi usudili na tako nešto.

Priča se nastavlja. Ne planiram da radim ovo večno, ali za sada mi odgovara i srećan sam što postoji kao lepa opcija da uživam svirajući muziku, da putujem i zarađujem."

Ukoliko vam je ovo bilo interesantno, saznajte nešto više o revolucionarnom izumu mladog Srbina koji može da promeni poljoprivredu! (više informacija na OVOM linku)