Da li će se dve Koreje ujediniti?

Pjongjang je takođe pozvao Južnu Koreju da se smanji vojna napetost na Korejskom poluostrvu, i da tim povodom otkažu godišnje vojne vežbe sa SAD. "Vreme je da prestanemo s ovim opasnim neprijateljstvima i konfrontacijama", ističe se u poruci koja dolazi nekoliko dana nakon što je vrhovni vojni savet Severne Koreje pozvao na prekid svih neprijateljskih vojnih aktivnosti na poluostrvu.

Međutim, kako bi to istorijsko ujedinjenje izgledalo? Iz Pjongjanga tvrde kako se sve može odraditi na nivou federacije, te kako u takvom ustrojstvu dve suprotne ideologije i dva drugačija društvena sistema mogu da koegzistiraju. "Sever i Jug trebaju da reše sva pitanja zajedničkim naporima u svrhu interesa nacije i nacionalnog jedinstva. Sever i Jug ne smiju postati žrtva spoljnih aktera koji žele da eksploatišu podele u Koreji", navodi se u poruci.

Koreja je, svakako, jedna država, a činjenica da danas postoje dve je direktan proizvod Hladnog rata. Naime, uprkos činjenici da su SSSR i SAD bili na istoj strani za vreme Drugog svetskog rata, odmah nakon je na globalnu scenu stupio Hladni rat (duboka geostrateška, ideološka i društvena podela sveta između američkog kapitalističkog i sovjetskog socijalističkog bloka). Od tada, dve Koreje nastavljaju da se razvijaju u vrlo drugačijim uslovima. Severna Koreja u zoni sovjetskog interesa postaje socijalistička zemlja, dok Južna Koreja, u zoni američkog interesa, se razvija na kapitalističkim principima.

Neki će se s pravom upitati kako je moguće, čak i u slučaju federalizacije, ujediniti dve zemlje koje imaju, može se reći, rivalske ekonomske modele? Ta čuđenja javljaju se primarno kod onih koji Severnu Koreju smatraju "komunističkom" zemljom, što je daleko do istine. Severna Koreja danas više nije socijalistička ekonomija (predmet je debate da li je ikada to i bila) već govorimo o planskoj ekonomiji, uz gotovo nikakvu veću ulogu tržišta (a to nije socijalizam). Drugim rečima, korak prema većoj autonomiji radničke samouprave nikada nije dosegnut, te se stoga zemlja nalazi u dugoj stagnaciji od sedamdesetih godina XX veka.

Severna Koreja danas nije niti komunistička niti socijalistička zemlja. I kako bi tačno izgledalo ujedinjenje sa Južnom Korejom koja je ekonomski daleko naprednija i ima izuzetan ekonomski diverzitet, može se samo nagađati.

Svakako, nije sve u ekonomiji. Geopolitika je takođe važan faktor. Ujedinjena Koreja bi sigurno bila daleko nezavisnija nego što su dve Koreje danas. To bi pak išlo direktno na ruku novim silama multipolarnog sveta kao što su Rusija i Kina, dok bi za SAD, koje i dalje imaju oko 29,000 vojnika na teritoriji Južne Koreje, to bila poprilično loša vest, naročito ako bi uslov tog ujedinjenja bio odlazak američkih trupa (a Pjongjang bi na tome svakako insistirao). Nije isključeno da bi se ovakav predlog Seulu mogao dopasti, mada bi primarni interes bila eksploatacija severa od strane južnih kompanija.

Ujedinjenje bi svakako dovelo do znatne stabilnosti u ovom delu Azije, u tome nema sumnje; naročito u trenutku kada Sjedinjene Države imaju sve veće ambicije na ovom prostoru i kada se otvoreno kreće u ogroman projekt "okruživanja Kine".

Kina bi, svakako, podržala ujedinjenje Koreje, iz više razloga. Vojno snažna, nuklearna, Severna Koreja je nešto što se Pekingu nikako ne dopada, mada je ta ista Severna Koreja ključna tampon zona američkim trupama. No, u ovoj kompleksnoj situaciji valja uvek razmišljati i korak unapred, ili dva.

Naime, u javnost su već procurile informacije kako SAD pripremaju razne gerilske i subverzivne kampanje s ciljem rušenja severnokorejske vlasti. No, to bi bio vrlo težak posao jer klasična "narandžasta revolucija" ne može proći u zemlji koja je toliko izolovana od spoljnog sveta kao što je Severna Koreja. No, postoje i drugi načini, recimo provociranje vojnog sukoba s Južnom Korejom (kojem bi se pridružila američka vojska), a taj sukob je itekako na horizontu. Kina je svesna toga, kao i činjenice da bi u takvom ratu američka vojska mogla izbiti na njene granice. Imajući to u vidu, potencijalno ujedinjenje Severne i Južne Koreje to može sprečiti, naročito ako bi ta nova Koreja bila zasnovana na principu nezavisnosti.

Južna Koreja svakako dobro zna kako stvari stoje i šta se tačno događa na severu. Histerična antisevernokorejska propaganda namenjena je masama sa jasnim vojno-strateškim ciljevima (da bi se sprečio bilo kakav antiratni sentiment, ukoliko zaista bude došlo do vojnog sukoba).

Oni koji danas u Seulu razmatraju ovu poruku iz Pjongjanga ne gledaju na situaciju iz perspektive ljudskih prava. Štaviše, nedostatak ljudskih prava uvek je bio vrlo primamljiv za kapitaliste. Država koja je spremna smanjiti prava svojim građanima uvek može računati na obilje stranih investicija. Činjenica je da se najveća proizvodnja danas odvija u Aziji. Eksploatacija azijskih radnika je možda i najgora na svetu.

Kakvo je zapravo stanje u Severnoj Koreji, teško je reći, jer propagandu ne možemo uzimati kao adekvatan izvor, bilo da se radi o severnokorejskoj državnoj propagandi ili antisevernokorejskoj propagandi, koja se proizvodi na Zapadu. Možemo samo nagađati i pretpostavljati. Pretpostavka je, imajući u vidu sistem u kojem se razvijala, da je Severna Koreja danas siromašna zemlja, ako računamo prema platežnoj moći stanovnika, no verovatno i dalje ima čvrsti sistem besplatnih socijalnih službi, od školovanja do zdravstva.

Naglo otvaranje južnokorejskom kapitalizmu verovatno bi bilo pogubno za stanovništvo Severne Koreje. Tzv. "doktrinu šoka" svakako treba izbeći. U proglasu se jasno ističe da "dva sistema trebaju koegzistirati". To je dobro, jer uz sve kritike na vlast Severne Koreje, pretpostavka je da u zemlji ipak postoji niz faktora koji su pozitivni i koje treba pod svaku cenu očuvati. Istočna Evropa, a naročito bivša Jugoslavija, itekako nas je dobro naučila tome.

S druge strane, Južna Koreja (gde biznis vodi reč) neće tek tako pristati na ujedinjenje ako u tome za sebe ne vide neki velik interes. A koji bi to interesi mogli biti? Pa, pre svega jeftina radna snaga, ali i resursi.

Na kraju, koliko smo zaista blizu mogućem ujedinjenju? Verovatno i ne previše. Nemojmo zaboraviti kako su predsednici dve Koreje potpisali sporazum o "kretanju prema" ujedinjenju pre više od 14 godina i od onda se jako malo učinilo po tom pitanju. No, dolaskom novog Kima na vlast, postoje naznake da bi se taj proces mogao ubrzati. On i vladajuća nomenklatura vrlo oprezno pristupaju tom pitanju, ali se uočava želja za takvim rešenjem. Na potezu će sada biti Seul, ali i velike sile, koje će se (koliko god vlasti u Pjongjnagu isticale da je to nužno izbeći) sigurno snažno angažovati po ovom pitanju.

No, jedna stvar je sigurna, ujedinjenjem dve Koreje, pod uslovom da nova federacija zaista bude nezavisna zemlja koja na prvo mesto stavlja vlastite interese, bio bi do sada najveći korak prema multipolarnom svetu.