DOKTOR FILGUD: Fizički aktivna deca razvijaju radne navike i samodisciplinu

U okviru akcije „Zdravo zdravlje“ našeg portala Srbija Danas, razgovarali smo sa doktorom Sašom Plećevićem, javnosti poznatijem kao Doktor Filgud. Sa njim smo pričali o zdravlju dece i dobili savete vezane za ishranu i fizičku aktivnost.

Ono što posebno ističe, a vezano je za fizičku aktivnost i bavljenje sportom, jeste da dete od samog rođenja počinje da biva fizički aktivno.

REŠITE TEST I SAZNAJTE: Da li vaše dete ono što ga muči rešava hranom

- Nikada nije prerano da se započne s usvajanjem zdravih navika i edukacijom o važnosti fizičke aktivnosti. Studije pokazuju da većina dece koja se bave sportom i fizički su aktivna u detinjstvu, zadrže takve navike i kad odrastu. Fizička aktivnost ima pozitivan učinak na razvoj – deca koja se od malena bave nekom sportskom aktivnošću, već u ranoj životnoj dobi razvijaju radne navike i samodisciplinu. Sa druge strane ima pozitivnu ulogu i u emocionalnom razvoju dece budući da olakšava i proces njihove socijalizacije. Suprotno, neaktivno detinjstvo, može ozbiljno da naruši zdravlje kako dete postaje starije - kaže doktor Filgud.

Čim se dete rodi počeće da radi određene vežbe. Tu postoje redovne fizijatrijske kontrole, gde se deci preporučuju vežbe. Zatim, kada deca prohodaju, roditelji treba da primete da li postoji nešto neuobičajno, mada se to uočava na redovnim lekarskim pregledima. Sa sportom treba krenuti otprilike sa 4 godine. A to su oni sportovi koji služe za razvijanje motorike. U suštini, dete treba kroz igru da razvija motoriku, koncentraciju, socijalizaciju, kreativnost i sportsku inteligenciju. Sportovi koji se preporučuju su plivanje i sportovi poput karatea, džudoa, tekvonda...

OSTANITE ZDRAVI: Mladima do kraja maja na raspolaganju čak 38 BESPLATNIH programa

- Svaki sport može da bude dobar za malo dete ako se sa njim radi dobro na polju zdravlja i ako je trenažni proces dobar i prilagođen njegovom uzrastu. Sa druge strane, svaki sport može da bude loš, ako se zdravstveno radi loše i ako na primer profesori fizičke kulture sa njim rade na pogrešan način. Svaki sport je preporučljiv, ako se u tom prvom uzrastu radi na adekvata način. U kasnijem životnom dobu deca prelaze na sportove koje žele i u kojima su najbolji. A u tim sportovima je jako bitan trener i doktor - njihov zajednički rad. Posebno bih naglasio da se u glavu deteta ne ubacuju ambicije roditelja koje na neki način predstavljaju maltretiranje deteta, a postoje takvi primeri. Svakako roditelji to ne rade namerno, već nesvesno.

Cilj projekta koji sporvodimo u okviru akcije "Zdravo dete" je upravo suzbijanje agresije. Da deca manje provode vreme igrajući igrice na kompjuteru, igrice sa ubijanjem i nasiljem i da budu više u sportu i druženju. Jer fizička aktivnost apsolutno pozitivno utiče na smanjenje anksioznosti, agresivnosti i nervoze kod najmlađih.

Istrživanja su pokazala (Ford i saradnici) konstantan trend porasta broja dece u predgojaznosti i gojaznosti u poslednjih 20-ak godina na svetskom nivou. I to sa porastom između 10 i 40 odsto kako u razvijenim, tako i u nerazvijenim zemljama.

Oko 60-85% gojazne dece školskog-prepubertetskog uzrasta ostaju gojazna u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (hipretenzija, rana ateroskleroza, dijabetes melitus tip 2), као i drugih endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja. Udruženost gojaznosti i ovih oboljenja u tako ranom životnom dobu prouzrukuje skraćenje očekivane prosečne dužine života.

MLADI SU SVE GOJAZNIJI: Deci ne nedostaju vežbe za trening da bi bila zdrava!

- Nepravilna ishrana i velika količina sokova koji se piju - gaziranih i negaziranih, kao i slatkiša koje deca jedu. Takođe, velika količina belog brašna i peciva. Postoje priče roditelja: "Dete je gojazno, a ne jede mnogo slatkiše, ali popije dve litre soka..." To je upravo ono o čemu govorim.

Naravno da postoje i genetske predispozicije, one su jako važne, ali ako su roditelji gojazni dete nije osuđeno da bude gojazno. Ovde se radi o kulturi življenja. Ako su mama i tata gojazni i jedu često, i dete će se uklopiti u taj model i ješće često. Ovde se radi o edukaciji roditelja kao jednog od uzročnika gojaznosti kod dece.

- Apsolutno neophodna namirnica i bez hleba ne može da se živi. Ali hleb treba da bude integralni, crni, i sa žitaricama. Bez ugljenih hidrata čovek ne može da živi. Kada neko kaže da ugljene hidrate ne treba jesti to su gluposti. Pa kako da živimo? Na salatama i proteinima? Tako ne može da se živi, naše telo traži proteine. Energiju! Od čega? Ako ne jedemo slatko, ako treba da izbacimo voće, ako treba da izbacimo hleb, kako ćemo tako živeti? Našem telu trebaju ugljeni hidrati. Ali složeni ugljeni hidrati. Znači ne unose se prosti šećeri, a to su beli hleb, belo brašno, slatkiši, to treba izbegavati. Može ponekad naravno, ali treba izbegavati.

- Umereno i svesti na minimum. Ali nikako ne treba zabranjivati, može ponekad.

- Nikako, apsolutno nikako! Neophodno je konsultovanje sa doktorom pedijatrom ili nutricionistom koji se bavi ishranom dece. Nikako bez nadzora ili po principu "majka je čula od druge majke" čije je dete smršalo. Posebno kad su u pitanju mala deca!

OPREZ: Roditelji, vodite računa o skrivenom kofeinu - štetan je za mlade!

- Decu treba podsticati da jedu, ali nikako na silu. Ja sam bio neuhranjeno dete. Neka deca su mršava, a dosta jedu. Tu se radi o konstituciji. Ako deci bukvalno na silu ubacujete hranu u usta, stvorićete još veću averziju. Treba birati one namirnice koje deca vole, stalno pričati o hrani da je bitna, pronaći pravi način. Ali ponavljam, nikako na silu i pretnjama.