Ekrani vam svakog dana tiho umaraju telo: Oči, san, vrat i mozak prvi šalju upozorenje, upozoravaju stručnjaci

Dugo gledanje u ekran računara, telefona ili televizora postalo je deo svakodnevice, ali lekari upozoravaju da telo na takav napor ne ostaje nemo. Prema Američkoj akademiji za oftalmologiju, višesatno korišćenje digitalnih uređaja može da izazove digitalni zamor očiju, suvoću, peckanje, mutan vid i glavobolju.

Kako objašnjava Mejo klinika, naprezanje očiju najčešće nastaje kada oči dugo rade bez odmora, posebno tokom gledanja u računarske i druge digitalne ekrane. Ovo stanje uglavnom nije opasno, ali može ozbiljno da remeti koncentraciju, rad i svakodnevno funkcionisanje.

Dugo gledanje u ekran najpre pogađa oči

Najčešći simptomi su suve oči, zamagljen vid, osećaj težine u kapcima, peckanje, crvenilo i glavobolja. Problem nastaje i zato što ljudi dok gledaju u ekran ređe trepću, pa se površina oka brže suši.

Američko optometrijsko udruženje navodi da se tegobe mogu pojačati zbog lošeg osvetljenja, odsjaja na ekranu, nepravilne udaljenosti monitora i dugog rada bez pauze.

Ekrani pred spavanje mogu da poremete san

Poseban problem nastaje kada se telefon, računar ili televizor koriste kasno uveče. Prema Harvardskoj medicinskoj školi, plava svetlost noću može da potisne lučenje melatonina, hormona koji pomaže telu da uđe u ritam spavanja.

Zato dug boravak pred ekranom uveče može da dovede do težeg uspavljivanja, plićeg sna, umora tokom dana i slabije koncentracije. Najgora kombinacija je kada se ekran koristi neposredno pre spavanja, u mraku i na visokoj jačini osvetljenja.

Ne stradaju samo oči, već i vrat, leđa i celo telo

Dugo sedenje ispred ekrana često znači i dug boravak u istom položaju. Pregled naučnih radova objavljen u bazi Nacionalnog instituta za zdravlje SAD povezuje digitalni zamor očiju i rad za ekranom sa nepravilnom ergonomijom, lošim osvetljenjem, smanjenim treptanjem i napetošću tela.

Kada je glava satima nagnuta ka telefonu ili monitoru, mišići vrata i ramena rade pod stalnim opterećenjem. Vremenom se mogu javiti bol u vratu, ukočenost ramena, bol u leđima i osećaj iscrpljenosti.

Previše ekrana znači i manje kretanja

Problem nije samo u svetlu ekrana, već i u tome što dugo gledanje u telefon, računar ili televizor često zamenjuje fizičku aktivnost. Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da je visok nivo vremena pred ekranom povezan sa manjom fizičkom aktivnošću i lošijim zdravstvenim ishodima kod mladih.

Kada se svakodnevno satima sedi, telo troši manje energije, mišići rade slabije, a povećava se rizik od gojenja i lošije kondicije. Zbog toga ekrani nisu problem samo za oči, već i za metabolizam, držanje tela i opšte zdravlje.

Kako smanjiti štetu od ekrana?

Najjednostavnije pravilo je da se očima redovno daje odmor. Američka akademija za oftalmologiju preporučuje princip 20-20-20: na svakih 20 minuta gledanja u ekran treba pogledati u predmet udaljen oko 20 stopa, odnosno oko 6 metara, najmanje 20 sekundi.

Važno je i podesiti osvetljenje ekrana, smanjiti odsjaj, držati monitor na odgovarajućoj udaljenosti, češće treptati i praviti kratke pauze za ustajanje i istezanje. Telefon pred spavanje treba skloniti ranije, posebno ako već postoji problem sa nesanicom.

Kada treba otići kod lekara?

Ako se zamagljen vid, bol u očima, jake glavobolje, crvenilo, dupli vid ili izražena suvoća očiju ponavljaju i ne prolaze posle odmora, potreban je pregled oftalmologa. Tegobe tada ne treba pripisivati samo ekranu, jer mogu da ukazuju i na dioptriju, suvo oko ili drugo stanje koje zahteva lečenje.

Ekrani sami po sebi nisu neprijatelj, ali telo nije napravljeno da satima gleda u jednu svetlu tačku bez pauze. Kada se ekran koristi pametno, uz odmor, kretanje i pravilno osvetljenje, rizik od posledica može se značajno smanjiti.