Godinama mu postavljali pogrešne dijagnoze, istinu saznao tek sa 42: "Osetio sam olakšanje i tugu"
To mu je potpuno promenilo pogled na sopstveni život
Otac jedne devojčice nedavno je na TikToku podelio emotivan video u kojem kroz suze govori o olakšanju koje je osetio nakon što mu je postavljena prava dijagnoza.
Posle decenija tokom kojih se osećao neshvaćeno, pogrešno etiketirano i lečeno zbog stanja koja, kako danas veruje, nisu bila suština njegovog problema, Tajler Barnet iz SAD-a konačno je u 42. godini dobio dijagnozu koja mu je promenila pogled na sopstveni život.
On je podelio emotivan video u kojem kroz suze govori o olakšanju koje je osetio nakon što mu je potvrđeno da ima autizam i ADHD. Njegova objava brzo je postala viralna, skupivši stotine hiljada pregleda, a mnoge je posebno dirnuo opis koji je dodao uz video, piše LADbible.
"Osećam toliko olakšanje... ali i toliko tuge zbog malog sebe koji je zaslužio da zna", napisao je Tajler.
U komentarima je objasnio da je na rezultate opsežnog psihološkog testiranja čekao dva meseca. Pre zvanične dijagnoze počeo je sam da istražuje, a u tom procesu koristio je i ChatGPT, nakon čega je posumnjao da bi mogao biti neurodivergentan. Kasnije su tu sumnju potvrdili i stručnjaci.
Tajler, koji živi u Kaliforniji i radi u odnosima s javnošću, kaže da je ceo život imao osećaj kao da glumi sopstvenu normalnost. Opisao je kako se još kao dete često osećao kao posmatrač, kao neko ko stoji sa strane i pokušava da razume pravila igre koja drugima dolaze prirodno.
Prisetio se i jedne scene iz detinjstva koja mu je ostala urezana u sećanje. Gledao je grupu dece kako se drže pod ruku, skaču i smeju se, ponavljajući nešto verovatno iz nekog filma. On nije razumeo zašto im je to zabavno niti kako da se uključi – samo je osećao da ne pripada.
Kaže da odrasli oko njega nisu prepoznali da se muči. Umesto toga, poruka koju je dobijao bila je da mora da se uklopi, a ako ne može – da je problem u njemu. Tada je, kako danas kaže, počelo „glumljenje“.
Da ne bi privlačio pažnju, počeo je da oponaša ponašanje vršnjaka. U školi se teško snalazio, ali je ipak prolazio testove, kako kaže, uglavnom pogađajući odgovore. Danas veruje da mu je u tome pomagala snažna sposobnost prepoznavanja obrazaca, koju povezuje sa autizmom.
Spolja je, kaže, delovao kao neko ko se nekako snalazi. Iznutra je, međutim, bio iscrpljen, zbunjen, uplašen i u velikoj boli – samo je sve to uspešno skrivao.
U odraslom dobu potražio je pomoć. Tokom dvadesetih lečen je od anksioznosti i depresije, ali propisani lekovi nisu mu doneli olakšanje. Naprotiv, kaže da su mu dodatno otežali život i odveli ga ka zavisnosti, dok se njegovo mentalno stanje pogoršavalo.
U tridesetim je dobio dijagnozu bipolarnog poremećaja, zbog čega su mu propisani još jači lekovi. Ali umesto pomoći, kaže da su ga ostavljali u stanju „kao zombi“. I dalje je imao osećaj da niko ne pogađa suštinu problema.
Prekretnica je, neočekivano, došla od njegove desetogodišnje ćerke. Ona mu je, kaže Tajler, sve češće sugerisala da bi autizam mogao da objasni ono što proživljava. To ga je navelo da dublje istraži temu, a kada je pročitao objašnjenja, kaže da je gotovo odmah prepoznao sebe.
Konačno je dobio zvaničnu dijagnozu 13. aprila: autizam nivoa 1 i ADHD. Nakon toga su mu ukinuti lekovi za bipolarni poremećaj i uvedena terapija za ADHD, što je za njega bilo veliko olakšanje.
Danas svoj život vidi drugačije. Umesto da sebe doživljava kao osobu sa kojom nešto nije u redu, kaže da se vraća svom pravom ja i sve jasnije vidi da nije bio "pogrešan", već neshvaćen.
"Savršen sam takav kakav jesam. Svet me samo nije znao da sretne tamo gde sam bio", poručio je Tajler.
