ISTRAŽIVALI SMO I OZBILJNO SE ZABRINULI: Šta naša deca jedu za užinu? (ANKETA)
Čak 60 odsto učenika osnovne škole ocenjuje da se ne hrani zdravo u potpunosti, dok je onih koji priznaju da uopšte nemaju zdrave navike pet odsto, pokazuju rezultati ankete koju smo u okviru kampanje ''ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život'' sproveli među decom.
Na uzorku od sto anketiranih učenika drugog, četvrtog, sedmog i osmog razreda osnovne škole ''Nadežda Petrović'' u Beogradu, od kojih je 53 odsto devojčica, došli smo do zabrinjavajućih podataka - 54 odsto učenika ne doručkuje kod kuće, 55 odsto njih prvi obrok u toku dana pojede u pekari i najalarmantije - samo četiri odsto učenika za užinu u školi jede voće!
''U našoj školi nastava počinje u 8.35, pa učenici imaju dovoljno vremena da doručkuju kod kuće. Međutim, oni ustaju prekasno da bi to uradili. Prvi obrok im je oko deset časova i tada uglavnom odlučuju da kupe nešto od peciva. Mi se trudimo da ih motivišemo da se hrane zdravo, ali ne možemo da utičemo na to da li će nositi užinu od kuće, u tom procesu velika je odgovornost roditelja'', kaže direktorka škole ''Nadežda Petrović'' Ivana Stjepanović.
DECA JEDU NAJNEKVALITETNIJE PROIZVODE
Nutricionistkinja Branka Mirković kaže da su posledica ovakvih loših navika gojazna, bledunjava malokrvna deca, hiperaktivna usled unosa velikih količina šećera i upozorava da su trenutno nevidljive posledice rani oblici stečenog dijabetesa, hipertenzija kod dece školskog uzrasta, kao i sticanje loših prehrambenih navika koje će se sigurno nastaviti tokom života.
''Nove generacije su stvorile naviku da doručkuju, užinaju, pa čak i ručaju u pekarama. Uz to se piju gazirana pića, sokovi, slatki šejkovi, retko jogurt ili kiselo mleko. Svi pekarski proizvodi se prave od brašna, masnoće, soli ili šećera i vode. Postoje minimalni dodaci, ali neverovatan je broj različitih proizvoda koji zapravo sadrže iste sastojke. Ako malo razmislimo o tome da naša deca stalno jedu samo brašno, masnoću, šećer ili so u obroku, sigurno da treba da nas zabrine kako će rasti, razvijati se i postići psihofizičko zdravlje jedući najgore i nutritivno najnekvalitetnije proizvode. Nutritivne vrednosti su hranljive vrednosti u hrani, što znači jesti hranu koja će hraniti organizam'', ocenjuje nutricionistkinja.
KOD ŠKOLSKE DECE DORUČAK POSEBNO VAŽAN
Sličan stav izneo je i v.d. direktora Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu dr Stevan Blagojević, koji je objasnio da je doručak od presudnog značaja za popunjavanje moždanih rezerva glukoze.
''Uobičajeni stav nutricionista je da je doručak najvažniji dnevni obrok, a posebno za decu u razvoju. Razlog za to je što organizam koristi glukozu ili šećer iz krvi da podmiri energetske potrebe, a višak se skladišti u jetri i ulazi u kruženje, po potrebi. Kod školske dece doručak je posebno važan jer su fizički aktivna, intenzivno rastu, a i mentalno su angažovana tokom učenja i praćenja nastave'', objašnjava Blagojević.
Nutricionistkinja Mirković takođe ističe značaj doručka i upozorava da pekarski proizvodi sadrže kalorije, a ne vitamine, minerale, antioksidanse, neophodne za zdravlje i razvoj.
''Još je gore, jer oni iz organizma oduzimaju minerale i vitamine, kalcijum, i to ne samo iz zuba, nego i iz kostiju. Oduzimaju između ostalog i gvožđe, zbog čega se pojavljuje malokrvnost'', precizira ona.
ŠTA TREBA DA DORUČKUJE DETE U RAZVOJU
Doktor Blagojević poručuje da je osnova zdrave ishrane uravnotežena ishrana, što znači korišćenje što raznovrsnijih namirnica kroz koje će se uneti hranljive materije, vitamini i minerali potrebni za rast i razvoj, a istovremeno steći zdrave navike u ishrani, što je i najvažnije.
''Bitno je naglasiti da pecivo od belog brašna ima daleko manju hranljivu vrednost nego proizvodi od celog zrna žitarice. Zato je preporuka da, ako se već jede u pekari, izbor bude proizvod od intergralnog brašna. Generalno, dete treba navikavati na namirnice od celog zrna i izbegavati upotrebu prečišćenih žitarica odnosno namirnice dobijene od belog brašna'', kaže Blagojević.
Nutricionistkinja Mirković podseća da je doručak kod kuće nezamenjiv i da je uz dobru organizaciju lako spremiti detetu i doručak i užinu koju će ponetu u školu.
''Obrok treba da sadrži malo hleba ili peciva, mlečni proizvod, jaja, neki kvalitetniji suhomesnati proizvod, malo povrća ili voća. Recimo sendvič namazan sirom, kajmakom ili puterom, odgore šunka ili kuvano jaje, list salate ili nekog drugog povrća. Uz to jogurt, kiselo mleko, mleko ili ceđeni sok od svežeg voća. Ako se doručak ponekad i ne pripremi, može se kupiti kifla koju je najbolje pojesti u kombinaciji sa kiselim mlekom ili jogurtom i obavezno kupiti voćku usput'', kaže ona i dodaje da slabiji doručak uvek treba nadoknaditi u drugom delu dana i uneti kuvani obrok od mesa i povrća.
ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život
Sa željom da se nezdrave navike iskorene, portal SrbijaDanas.com pokrenuo je kampanju ''ZDRAVO, ZDRAVLJE! Pokreni se, produži život'', koja će trajati šest meseci i kroz različite sadržaje u vezi sa sportom i ishranom imati jedan cilj – da u Srbiji rastu zdrava deca.
Kroz istraživanja i teme koje se iz različitih uglova bave zdravljem predstavljaćemo pravilnu ishranu i načine da se dete fizički aktivira i zavoli sport.
Naša misija će biti da promenimo poraznu statistiku i sprečimo razvijanje temelja za nastanak teških bolesti koje loša ishrana i fizička neaktivnost uzrokuju, ali i da ukažemo na povoljan uticaj dobrih navika na mentalno zdravlje.