Kosovka devojka i rejver umesto Orlovića Pavla: Kako je prizor sa Exita postao 'ulje na platnu 21. veka'?
Od trenutka kada ju je Ferdo Kikerec naslikao 1879. godine, preko čuvene slike Uroša Predića iz 1919. i reljefa Ivana Meštrovića iz 1909, Kosovka devojka živi kroz umetnost kao alegorija milosrđa, čednosti i dostojanstva.
Ipak, kako epohe prolaze, tako se i simboli transformišu – danas, umesto bojnih polja, imamo festivalske terene; umesto ranjenih vitezova – iscrpljene rejvere.
Jedna savremena verzija Kosovke devojke pojavila se – ne na platnu, već na fotografiji sa Exit festivala 2025. godine.
Devojka sa kačketom na glavi i sunčanim naočarima, u postfestivalskoj prašini, "poji" prijatelja nakon noći provoda, dok drugi leži ispružen ispod njih – poražen ne bojem, već muzikom.
Scena neodoljivo podseća na mitski prizor – ali bez herojstva, bez krvi, bez borbe. Ostaje samo prašina, konfete i radnica gradske čistoće koja u pozadini briše tragove "junaštva".
Komentari na društvenim mrežama već je nazivaju "uljem na platnu 21. veka", a fotografija je postala viralna kao ironična i dirljiva metafora modernog zajedništva.
Tu nema boja ni ratnika, ali ostaje isti poriv – da se nekome pomogne, da se ne bude ravnodušan, da se makar na trenutak bude tu za drugog.
No, ono što je nekada bila uzvišena empatija, sada je fotogenični moment za Instagram objavu.
Kosovka devojka, naravno, nije samo nacionalni simbol. Ona je ideja. I uvek je prisutno pitanje – sme li da se pretvori u parodiju?
Gde je granica između kreativne reinterpretacije i banalizacije kulturnog nasleđa?
Kosovka devojka mitska junakinja koja živi u umetnosti
Kosovka devojka je centralna figura istoimene pesme iz kosovskog ciklusa srpskih epskih narodnih pesama.
U ovoj pesmi, ona je mlada devojka koja, nakon Kosovske bitke, luta po bojnom polju, pružajući pomoć ranjenim ratnicima dok traži svog verenika, kuma i devera, koji su prema narodnoj pesmi Toplica Milan, Miloš Obilić i Kosančić Ivan.
Na kraju, nailazi na teško ranjenog viteza Pavla Orlovića, kog poji dok joj on besedi da su sva trojica stradala u boju, a potom umire na njenim rukama.
Pesma "Kosovka devojka" zajedno sa pesmom "Smrt majke Jugovića" spada u najlepše kosovske pesme i uživa veliku popularnost među srpskim narodom kao alegorija za brigu, pomoć i ljubav prema bližnjima.
Prema narodnom predanju, Kosovka devojka bila je Jelica, rođena sestra srpskog velikaša Stevana Musića, poznatog kao ohol vlastelin koji je gospodario u mestu Brveniku.
Jelica je takođe bila sestričina srpskog kneza Lazara, kosovskog mučenika.
Milan Toplica, pobratim Miloša Obilića, bio je zaljubljen u nju.
Prva slika Kosovke devojke nastala je 1879. godine, delo Ferda Kikereca, inspirisan francuskim uticajem i tadašnjom modom istorijskih tema koje su podizale patriotski duh.
Četrdeset godina kasnije, Uroš Predić je naslikao poznatu sliku Kosovke devojke 1919. godine (detaljnije OVDE).
Ivan Meštrović stvorio je 1909. godine mermerni reljef kao deo vajarske dekoracije za Vidovdanski hram, koji je trebalo da bude podignut na Kosovu.
Njegova skulptura odlikuje se čvrstim i stabilnim oblicima koji deluju monumentalno, asocirajući na reljefima ukrašena polja na antičkim hramovima.
Od epske pesme i nacionalnog simbola do viralne fotografije s festivala – Kosovka devojka i dalje živi u umetnosti, ali ono što se menja nije ona, već naše razumevanje smisla koji nosi.
