Косовка девојка и рејвер уместо Орловића Павла: Како је призор са Exita постао 'уље на платну 21. века'?
Од тренутка када ју је Фердо Кикерец насликао 1879. године, преко чувене слике Уроша Предића из 1919. и рељефа Ивана Мештровића из 1909, Косовка девојка живи кроз уметност као алегорија милосрђа, чедности и достојанства.
Ипак, како епохе пролазе, тако се и симболи трансформишу – данас, уместо бојних поља, имамо фестивалске терене; уместо рањених витезова – исцрпљене рејвере.
Једна савремена верзија Косовке девојке појавила се – не на платну, већ на фотографији са Exit фестивала 2025. године.
Девојка са качкетом на глави и сунчаним наочарима, у постфестивалској прашини, "поји" пријатеља након ноћи провода, док други лежи испружен испод њих – поражен не бојем, већ музиком.
Сцена неодољиво подсећа на митски призор – али без херојства, без крви, без борбе. Остаје само прашина, конфете и радница градске чистоће која у позадини брише трагове "јунаштва".
Коментари на друштвеним мрежама већ је називају "уљем на платну 21. века", а фотографија је постала вирална као иронична и дирљива метафора модерног заједништва.
Ту нема боја ни ратника, али остаје исти порив – да се некоме помогне, да се не буде равнодушан, да се макар на тренутак буде ту за другог.
Но, оно што је некада била узвишена емпатија, сада је фотогенични момент за Инстаграм објаву.
Косовка девојка, наравно, није само национални симбол. Она је идеја. И увек је присутно питање – сме ли да се претвори у пародију?
Где је граница између креативне реинтерпретације и банализације културног наслеђа?
Косовка девојка митска јунакиња која живи у уметности
Косовка девојка је централна фигура истоимене песме из косовског циклуса српских епских народних песама.
У овој песми, она је млада девојка која, након Косовске битке, лута по бојном пољу, пружајући помоћ рањеним ратницима док тражи свог вереника, кума и девера, који су према народној песми Топлица Милан, Милош Обилић и Косанчић Иван.
На крају, наилази на тешко рањеног витеза Павла Орловића, ког поји док јој он беседи да су сва тројица страдала у боју, а потом умире на њеним рукама.
Песма "Косовка девојка" заједно са песмом "Смрт мајке Југовића" спада у најлепше косовске песме и ужива велику популарност међу српским народом као алегорија за бригу, помоћ и љубав према ближњима.
Према народном предању, Косовка девојка била је Јелица, рођена сестра српског великаша Стевана Мусића, познатог као охол властелин који је господарио у месту Брвенику.
Јелица је такође била сестричина српског кнеза Лазара, косовског мученика.
Милан Топлица, побратим Милоша Обилића, био је заљубљен у њу.
Прва слика Косовке девојке настала је 1879. године, дело Ферда Кикереца, инспирисан француским утицајем и тадашњом модом историјских тема које су подизале патриотски дух.
Четрдесет година касније, Урош Предић је насликао познату слику Косовке девојке 1919. године (детаљније ОВДЕ).
Иван Мештровић створио је 1909. године мермерни рељеф као део вајарске декорације за Видовдански храм, који је требало да буде подигнут на Косову.
Његова скулптура одликује се чврстим и стабилним облицима који делују монументално, асоцирајући на рељефима украшена поља на античким храмовима.
Од епске песме и националног симбола до виралне фотографије с фестивала – Косовка девојка и даље живи у уметности, али оно што се мења није она, већ наше разумевање смисла који носи.
