Rosalía osvojila svet spotom za pesmu "Berghain": Kakvu simboliku nosi srce i šta krije bajka o Snežani

Pod ovim lirskim okriljem, umetnica iz Katalonije u nešto više od tri minuta gradi priču u tri čina; dovoljno slojevitu da bi se mogla prikazivati i na filmskom festivalu. 

Rosalía stražuje dualnost između čistote i greha. 

U spotu za ovaj singl umetnica ostavlja brojne tragove koji pojačavaju mistično i emotivno značenje pesme. 

Već sam naslov daje naznake njenog pristupa. 

Berghain - legendarni berlinski klub, gotovo neprobojan osim za nekolicinu odabranih, nagoveštava višeslojno čitanje videa. 

Dualnost se ogleda i u samoj reči: Berghain nastaje od spajanja imena dva suprotstavljena berlinska kvarta, Krojcberg (Kreuzberg) i Fridrihshajn (Friedrichshain), koje razdvaja reka Špre. 

Svi ovi nemački simboli uklapaju se kao delovi istog mozaika u kojem zajedno postoje nemački jezik, koji prvi put čujemo u Rosalíinom glasu; i elementi poput Snežane, bajke koja takođe ima nemačko poreklo. 

Skriveno značenje "Berghaina"

Spot počinje pred vratima stana, gde Rosalía, odevena u crno, prelazi prag svog doma. 

Već u prvim kadrovima poruka je jasna: uz dovratak visi bič, dok nekoliko sekundi kasnije, u širem kadru, vidimo brojanicu koja visi na zidu. 

Dva predmeta; jedan erotski, drugi religijski. Oni u sebi sažimaju glavnu kontradikciju pesme: čistotu naspram greha. 

Unutar stana, dualnost se nastavlja. Figura Device Marije deli kadar sa zagrizenom jabukom na stolu.

Prvim otvorenim aluzijom na bajku o Snežani, motiv koji oblikuje veći deo vizuelnog sveta videa i otkriva stanje junakinje: trenutak iskušenja i pada. 

Ovaj simbol savršeno se uklapa u tamu enterijera i estetiku koju Rosalía gradi. 

Ubrzo zatim, Rosalía prilazi prozoru. Svetlost koja prodire unutra obasjava prostor, prekida početni mrak i orkestar muzičara koji je prati do kulminacije pesme. Reč je o prikazu njenog unutrašnjeg nemira. 

Tada nastupa prvi preokret: dok hoda na visokim potpeticama, Rosalía primećuje mali zlatni privezak u obliku srca koji joj se zalepio za đon. 

Taj detalj postaje simbol čistote i nežnosti koju je, izgleda, ostavila iza sebe. Posmatra ga očarano, kao deo sebe koji više ne prepoznaje. 

U sledećem trenutku uzima kocku šećera, gest pun značenja: slatkoća koju i sama priziva u stihovima: "Dobro znam šta sam, nežnost za kafu, samo sam kocka šećera." 

Svetlost i tama 

U drugom činu spota, nakon što pojede kocku šećera, Rosalía skida tamnu odeću, oslobađa se greha koji ona predstavlja. 

Od tog trenutka oblači belo - simbol nevinosti, nežnosti i predanosti, osobina tradicionalno pripisivanih "čistoj" ženi. 

Ta transformacija prikazana je kroz domaćinske poslove, arhetipsku sliku ženske vrlina. Ovde se narativ direktno povezuje s bajkom o Snežani: junakinja, oličenje dobrote i blagosti, dolazi u kuću sedam patuljaka i izražava ljubav onako kako je naučila, kroz brigu i služenje drugima. 

Međutim, kako otkrivaju stihovi, taj pokušaj pročišćenja ne donosi spasenje. 

"U srcu čuvam mnogo toga, zato mi je srce tako teško", peva Rosalía, te prikazuje bol i unutrašnji gubitak identiteta. 

I dok traži iskupljenje, nalazi samo prazninu: "Njegov strah je moj strah, njegov bes je moj bes, njegova ljubav je moja ljubav, njegova krv je moja krv." 

U senci sive boje 

U trećem činu Rosalía obitava u zoni između tame i svetlosti, u sivilu koje simbolizuje zbunjenost i protivrečnost. 

Njeno srce, koje sama opisuje kao "preteško", sada postaje bolesno.

Na ekranu to vidimo kroz elektrokardiogram koji pokazuje slabljenje otkucaja, kao i crtež srca koji visi u lekarskoj ordinaciji. 

Ne mogavši da ga izleči, junakinja odlučuje, prema jednom tumačenju, da ga se oslobodi, a prema drugoj interpretaciji, da ga popravi, pa ga odnosi zlataru. 

Ipak, kako otkriva ilustracija iznad njenog kreveta, njeno srce je obavijeno trnjem, simbolom greha iz kojeg ne može pobeći. 

Pokušaj da ga izleči ili uništi završava neuspehom. Srce prestaje da kuca. 

"Spasenje je moguće jedino kroz božansku silu"

U završnici junakinja se vraća kući, a vrata su sada širom otvorena. 

Stih "Spasenje je moguće jedino kroz božansku silu" dobija svoje puno značenje. 

Kada ponovo pređe prag, Rosalía utelovljuje Snežanu u viziji u kojoj priziva sve osobine princeze iz Diznijevog univerzuma (nevinost, čistotu i spokoj). 

Ali san se ubrzo pretvara u noćnu moru. Usred te tišine pojavljuje se lane, ključni simbol iz bajke, s očima prekrivenim krvlju. 

Rosalía nam tako pokazuje da ni u trenutku iskupljenja junakinja ne može pobeći od sopstvenog greha. 

Lane postaje vizuelno upozorenje na zlo i bol koji je prate čak i u njenim snovima. 

Protivrečnost kao spasenje 

U završnim kadrovima "Berghaina" vraćamo se motivu kocke šećera koja se topi u šolji kafe.

Slika slatkog i gorkog sjedinjena u jedno, nežnosti koja više ne postoji bez bola. 

U stihu "J*baću te, dok me zavoliš", Rosalía izražava unutrašnju borbu: koristi greh kao put ka ljubavi, najuzvišenijoj sili u koju veruje. 

To je kontradikcija iz koje ne može pobeći, ali je naposletku prihvata, te se uspavljuje i prepušta božanskom. 

U tom trenutku, božanska sila je oslobađa, pretvarajući je u golubicu koja uzleće nad posteljom.

 Ali junakinja nije obična golubica, ona je crna i bela ptica, u isto vreme, savršena metafora za dualnost koja je vodi: greh i čistota spojeni u jedinstvo.