Росалíа освојила свет спотом за песму "Berghain": Какву симболику носи срце и шта крије бајка о Снежани

Под овим лирским окриљем, уметница из Каталоније у нешто више од три минута гради причу у три чина; довољно слојевиту да би се могла приказивати и на филмском фестивалу. 

Росалíа стражује дуалност између чистоте и греха. 

У споту за овај сингл уметница оставља бројне трагове који појачавају мистично и емотивно значење песме. 

Већ сам наслов даје назнаке њеног приступа. 

Berghain - легендарни берлински клуб, готово непробојан осим за неколицину одабраних, наговештава вишеслојно читање видеа. 

Дуалност се огледа и у самој речи: Berghain настаје од спајања имена два супротстављена берлинска кварта, Кројцберг (Креузберг) и Фридрихсхајн (Friedrichshain), које раздваја река Шпре. 

Сви ови немачки симболи уклапају се као делови истог мозаика у којем заједно постоје немачки језик, који први пут чујемо у Росалíином гласу; и елементи попут Снежане, бајке која такође има немачко порекло. 

Скривено значење "Berghaina"

Спот почиње пред вратима стана, где Росалíа, одевена у црно, прелази праг свог дома. 

Већ у првим кадровима порука је јасна: уз довратак виси бич, док неколико секунди касније, у ширем кадру, видимо бројаницу која виси на зиду. 

Два предмета; један еротски, други религијски. Они у себи сажимају главну контрадикцију песме: чистоту наспрам греха. 

Унутар стана, дуалност се наставља. Фигура Девице Марије дели кадар са загризеном јабуком на столу.

Првим отвореним алузијом на бајку о Снежани, мотив који обликује већи део визуелног света видеа и открива стање јунакиње: тренутак искушења и пада. 

Овај симбол савршено се уклапа у таму ентеријера и естетику коју Росалíа гради. 

Убрзо затим, Росалíа прилази прозору. Светлост која продире унутра обасјава простор, прекида почетни мрак и оркестар музичара који је прати до кулминације песме. Реч је о приказу њеног унутрашњег немира. 

Тада наступа први преокрет: док хода на високим потпетицама, Росалíа примећује мали златни привезак у облику срца који јој се залепио за ђон. 

Тај детаљ постаје симбол чистоте и нежности коју је, изгледа, оставила иза себе. Посматра га очарано, као део себе који више не препознаје. 

У следећем тренутку узима коцку шећера, гест пун значења: слаткоћа коју и сама призива у стиховима: "Добро знам шта сам, нежност за кафу, само сам коцка шећера." 

Светлост и тама 

У другом чину спота, након што поједе коцку шећера, Росалíа скида тамну одећу, ослобађа се греха који она представља. 

Од тог тренутка облачи бело - симбол невиности, нежности и преданости, особина традиционално приписиваних "чистој" жени. 

Та трансформација приказана је кроз домаћинске послове, архетипску слику женске врлина. Овде се наратив директно повезује с бајком о Снежани: јунакиња, оличење доброте и благости, долази у кућу седам патуљака и изражава љубав онако како је научила, кроз бригу и служење другима. 

Међутим, како откривају стихови, тај покушај прочишћења не доноси спасење. 

"У срцу чувам много тога, зато ми је срце тако тешко", пева Росалíа, те приказује бол и унутрашњи губитак идентитета. 

И док тражи искупљење, налази само празнину: "Његов страх је мој страх, његов бес је мој бес, његова љубав је моја љубав, његова крв је моја крв." 

У сенци сиве боје 

У трећем чину Росалíа обитава у зони између таме и светлости, у сивилу које симболизује збуњеност и противречност. 

Њено срце, које сама описује као "претешко", сада постаје болесно.

На екрану то видимо кроз електрокардиограм који показује слабљење откуцаја, као и цртеж срца који виси у лекарској ординацији. 

Не могавши да га излечи, јунакиња одлучује, према једном тумачењу, да га се ослободи, а према другој интерпретацији, да га поправи, па га односи златару. 

Ипак, како открива илустрација изнад њеног кревета, њено срце је обавијено трњем, симболом греха из којег не може побећи. 

Покушај да га излечи или уништи завршава неуспехом. Срце престаје да куца. 

"Спасење је могуће једино кроз божанску силу"

У завршници јунакиња се враћа кући, а врата су сада широм отворена. 

Стих "Спасење је могуће једино кроз божанску силу" добија своје пуно значење. 

Када поново пређе праг, Росалíа утеловљује Снежану у визији у којој призива све особине принцезе из Дизнијевог универзума (невиност, чистоту и спокој). 

Али сан се убрзо претвара у ноћну мору. Усред те тишине појављује се лане, кључни симбол из бајке, с очима прекривеним крвљу. 

Росалíа нам тако показује да ни у тренутку искупљења јунакиња не може побећи од сопственог греха. 

Лане постаје визуелно упозорење на зло и бол који је прате чак и у њеним сновима. 

Противречност као спасење 

У завршним кадровима "Berghaina" враћамо се мотиву коцке шећера која се топи у шољи кафе.

Слика слатког и горког сједињена у једно, нежности која више не постоји без бола. 

У стиху "Ј*баћу те, док ме заволиш", Росалíа изражава унутрашњу борбу: користи грех као пут ка љубави, најузвишенијој сили у коју верује. 

То је контрадикција из које не може побећи, али је напослетку прихвата, те се успављује и препушта божанском. 

У том тренутку, божанска сила је ослобађа, претварајући је у голубицу која узлеће над постељом.

 Али јунакиња није обична голубица, она је црна и бела птица, у исто време, савршена метафора за дуалност која је води: грех и чистота спојени у јединство.