Branka Petrić otvorila dušu o braku sa pokojnim Bekimom, ali i o njegovom spisateljskom talentu: "On je ovom knjigom podigao spomenik Prizrenu"

Branka Petrić dugo godina je uživala u ljubavi sa kolegom Bekimom Fehmiuem, koji je 2010. godine sebi oduzeo život, a glumica je njegov pepeo prosula u Prizrenu u reku Bistricu.

Branka je svojevremeno u intervjuu za domaće medije otkrila pojedine detalje iz njihovog bračnog života, ali je govorila i o Bekimovoj knjizi, te kako je ona smatrala da mora nastaviti da piše.

- Kad se prvi put pojavila knjiga "Blistavo i strašno", Bekim nije želeo nikakvu promociju. Dao je samo jedan intervju, pa je tako i sačuvana njegova recitacija pesme "Čovek peva posle rata". Sada isto ne bi pristao na bilo kakve razgovore. A ja, evo, pričam. Govorio mi je da čuvam vedrinu i svoj pogled na svet, pa evo, dragi Bekime, zato i pričam o knjizi - rekla je glumica, pa dodala:

- Život je stvar ukusa. Tom rečenicom završavam priču o Bekimu i meni u čuvenoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta "Rođeni u YU". Zašto ta rečenica iz Vedekinove predstave "Buđenje proleća"? Glavni junak izgovara tu rečenicu pre nego što će izvršiti samoubistvo. Meni je ta rečenica postala potpuno jasna posle Bekimovog čina odlaska sa ovog sveta. On se dosta ranije povukao iz javnog života.  

Pokojni Bekim smatrao je da je upravo knjiga jedan od njegovih najvećih dostignuća.

- Teško mu je padalo što je počelo da se urušava sve ono što je za njega bilo sveto, plemenito i što je imalo neku misiju da bi svet bio bolji i lepši. Povlači se, a kasnije prekida i internacionalnu karijeru. Poslednje što je trebalo da snima je film "Derviš i smrt", koji su snimali Italijani, a onda je odbio i to i sve je bilo gotovo. Igrao je Homerovog Odiseja, koji u jednom momentu, na pitanje jednookog diva - kojeg oslepljuje, a koji mu je pre toga pojeo nekoliko drugova - "Ko si ti?", odgovara: "Ja sam niko". Ponekad, Bekim je govorio da je niko. A šta znači to njegovo - niko? "Ne zanima me ovaj svet, ovakav kakav jeste, koji nikako nešto da nauči i da se menja nabolje." Ali, eto, napisao je ove knjige "Blistavo i strašno", za koje je rekao da je nešto najvažnije što je uradio u životu. Ono najvažnije, kad se bavimo umetnošću - to, nažalost, za pozorište možda uvek ne važi koliko važi za film, televiziju i književnost - jeste šta će ostati kao vrednost kad prođe sito vremena - ispričala je Branka.

Glumac je dobio velike pohvale za svoje književno delo, a upravo njegova supruga ga je najviše ohrabrivala da nastavi da piše.

- Knjigu je pisao s velikim trudom. Osamdesetih godina je počeo da piše. Ja sam stalno nešto pisala, a on nikada pre toga. Odjednom, vidim ga kako sedi u fotelji, u krilu drži štafelaj i nešto piše. On je, inače, pre toga završio svoju fazu slikanja, čemu je bio potpuno posvećen - a svemu što radi se posvećivao do kraja - čak je dobio i pohvale od nekih likovnjaka. Kada sam pročitala što je napisao, rekla sam mu da mora da nastavi da piše. Ja sam mu uvek bila prvi čitalac, to mi je bilo veoma lepo, sveže i, iako smo već toliko godina proveli zajedno, otkrila sam neke nove stvari. On je ovom knjigom podigao spomenik Prizrenu, kog je opisao sa svim njegovim lepotama. Ali pre Prizrena, knjigom je podigao spomenik svojoj porodici, pre svega majci, koja je ostala sa osmoro dece, podigla ih i svi su postali fakultetski obrazovani - otkrila je ona.

Muž je voleo da je gleda

Branka Petrić je priznala i da je njen pokojni suprug voleo da sedne naspram nje, te da je posmatra.

- To je tako bilo. To je istina. To sam izjavila još dok je on bio živ. Ponekad mu kažem da nemam vremena, a on kaže: "Ne, ne, sedi prekoputa..." Ja sednem, pa pomalo koketiram. Inače, nikada nisam propustila priliku da mu dam kompliment, kao ni on meni. Mislim da je to jako važno, jer, pazite, vreme prolazi, menjamo se, godine idu... Moraju ostati ljubav, razumevanje, podrška, morate postati najbolji prijatelji s partnerom... Ako toga nema, onda ništa drugo ne vredi - rekla je Branka Petri