"Imam utisak kada bi svi u ovoj našoj zemlji...": Radmila Savićević progovorila o bolnoj temi, kroz suze otkrila strašnu istino o mržnji u ljudima

Legendarna glumica Radmila Savićević, jedna od najistaknutijih srpskih glumica, iza sebe ima bogatu karijeru, ali malo ljudi zna da je njen život bio daleko od lakog.  

Iako je svojim ulogama u domaćim filmovima i serijama osvojila srca publike, Radmila nije diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti., ali je uprkos tome, bila je uzor mnogim mlađim glumicama.  

Glumica nikada nije uživala u luksuzu, ali je toplina koju je dobijala od svoje majke Cane činila njeno detinjstvo srećnim, kako je i sama često isticala.  

- Krštena sam posle sedam godina jer nisu hteli da me prime u školu dok nisam bila krštena. To je bio uslov za to vreme. To je bilo strašno. Mog mlađeg brata i mene tata nije hteo da krsti, tada nismo razumeli zašto, valjda iz nekih svojih uverenja. Moj otac je čak zbog toga morao da ode i da ostavi moju majku sa troje dece bez igde ičega. Ali majke su uvek majke, izbore se do kraja. Mi smo imali jedno lepo, siromašno detinjstvo. Ono je bilo toplo, ljudski - ispričala je ona svojevremeno u emisiji "Veče sa zvezdama".

Njena majka nije imala sredstva da joj omogući školovanje u gimnaziji koju su pohađala deca iz bogatih porodica, te je Radmila bila prinuđena da završi Žensku zanatsku školu.

- Moja majka bila je velika žena, sama je podigla troje dece. Imala je čudnu, strahovitu energiju, za nju nije postojalo nemoguće. I da nisam glumica, nikada ne bih mogla da sedim kod kuće, nego bih morala nešto dinamično da radim, stvorim, da ne bude: "Jao, ja nemam". Morala bih nešto da uradim, ja sam od tih žena - rekla je Savićevićeva.

Glumica je takođe ispričala i kako je organizovala omladinsko pozorište.

- Moja majka je bila šnajderka, ali posle Oslobođenja je teško mogla da zarađuje. Ja sam išla na okopvanje kukuruiza. Odmah sam organizovala kulturno društvo, pa tako nisam okopavala kukuruz. Akcija je trajala mesec dana. Organizovala sam omladinsko pozorišta, Đuza, Čkalja, moj čovek (Boža Savićević). To omladinsko pozorište je preraslo u gradsko pozorište - rekla je ona.

Uloga Riske u seriji "Srećni ljudi" donela joj je veliki preokret u karijeri, koji je kako je i sama isticala bio za nju novi početak.

- Ukupno 25 godina vukla sam, radila, stvarala i došla kao gotova glumica u Beograd, sve zaboravila i počela ispočetka - rispričala je glumica 1993. u intervjuu za "TV Novosti".  

Godine 1970. postala je član Beogradskog dramskog pozorišta, gde je ostala sve do 1986. godine, kada je otišla u penziju nakon četrdeset godina rada. Međutim, njenoj karijeri tu nije došao kraj. Doživela je i zlatni jubilej, obeleživši pola veka na pozorišnoj sceni.

- Otići iz svog rodnog grada, ostaviti svoje majke, svoje kuće, mi smo bili izvor zarade kojima su njima omgućavali da svoje dane bolje prožive. To je bilo strašno. Mi smo otišli. Ljubiša Ružić je ponudio mom čoveku da dođemo u Niš. Mi smo pošli. Nismo imali stan, ništa. Glumci su u svim varijantama bili sirotinja. Ne žalim se. Ja sam svoji život sam htela onako kako sam htela. Moj muž je bio izuzetno lep čovek - pričala je ona.  

Radmila je u životu uvek težila pravdi, a mržnju u ljudima nije mogla da podnese.

- Imam utisak kada bi svi ljudi u ovoj našoj zemlji samo pet dana rekli: "Neću nikoga da mrzim", da bi sve bilo dobro - svojevremeno je kroz suze rekla Radmila Savićević.