"Имам утисак када би сви у овој нашој земљи...": Радмила Савићевић проговорила о болној теми, кроз сузе открила страшну истино о мржњи у људима

Легендарна глумица Радмила Савићевић, једна од најистакнутијих српских глумица, иза себе има богату каријеру, али мало људи зна да је њен живот био далеко од лаког.  

Иако је својим улогама у домаћим филмовима и серијама освојила срца публике, Радмила није дипломирала на Факултету драмских уметности., али је упркос томе, била је узор многим млађим глумицама.  

Глумица никада није уживала у луксузу, али је топлина коју је добијала од своје мајке Цане чинила њено детињство срећним, како је и сама често истицала.  

- Крштена сам после седам година јер нису хтели да ме приме у школу док нисам била крштена. То је био услов за то време. То је било страшно. Мог млађег брата и мене тата није хтео да крсти, тада нисмо разумели зашто, ваљда из неких својих уверења. Мој отац је чак због тога морао да оде и да остави моју мајку са троје деце без игде ичега. Али мајке су увек мајке, изборе се до краја. Ми смо имали једно лепо, сиромашно детињство. Оно је било топло, људски - испричала је она својевремено у емисији "Вече са звездама".

Њена мајка није имала средства да јој омогући школовање у гимназији коју су похађала деца из богатих породица, те је Радмила била принуђена да заврши Женску занатску школу.

- Моја мајка била је велика жена, сама је подигла троје деце. Имала је чудну, страховиту енергију, за њу није постојало немогуће. И да нисам глумица, никада не бих могла да седим код куће, него бих морала нешто динамично да радим, створим, да не буде: "Јао, ја немам". Морала бих нешто да урадим, ја сам од тих жена - рекла је Савићевићева.

Глумица је такође испричала и како је организовала омладинско позориште.

- Моја мајка је била шнајдерка, али после Ослобођења је тешко могла да зарађује. Ја сам ишла на окопвање кукуруиза. Одмах сам организовала културно друштво, па тако нисам окопавала кукуруз. Акција је трајала месец дана. Организовала сам омладинско позоришта, Ђуза, Чкаља, мој човек (Божа Савићевић). То омладинско позориште је прерасло у градско позориште - рекла је она.

Улога Риске у серији "Срећни људи" донела јој је велики преокрет у каријери, који је како је и сама истицала био за њу нови почетак.

- Укупно 25 година вукла сам, радила, стварала и дошла као готова глумица у Београд, све заборавила и почела испочетка - риспричала је глумица 1993. у интервјуу за "ТВ Новости".  

Године 1970. постала је члан Београдског драмског позоришта, где је остала све до 1986. године, када је отишла у пензију након четрдесет година рада. Међутим, њеној каријери ту није дошао крај. Доживела је и златни јубилеј, обележивши пола века на позоришној сцени.

- Отићи из свог родног града, оставити своје мајке, своје куће, ми смо били извор зараде којима су њима омгућавали да своје дане боље проживе. То је било страшно. Ми смо отишли. Љубиша Ружић је понудио мом човеку да дођемо у Ниш. Ми смо пошли. Нисмо имали стан, ништа. Глумци су у свим варијантама били сиротиња. Не жалим се. Ја сам своји живот сам хтела онако како сам хтела. Мој муж је био изузетно леп човек - причала је она.  

Радмила је у животу увек тежила правди, а мржњу у људима није могла да поднесе.

- Имам утисак када би сви људи у овој нашој земљи само пет дана рекли: "Нећу никога да мрзим", да би све било добро - својевремено је кроз сузе рекла Радмила Савићевић.