Generacije đaka učile laž: Kako je čuvena freska Simonida iz Gračanice, zaista, ostala bez očiju?
"Krivo učenje" poteklo je iz pera čuvenog srpskog pesnika.
Učili smo u školi da su Albanci oskrnavili fresku kraljice Simonide Nemanjić, pete supruge srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina, koja se nalazi u manastriru Gračanica.
Međutim, to nije tačno, a "krivo učenje" poteklo je od čuvenog srpskog pesnika.
Da li znate ko je bila prva srpska književnica? Jedno od svojih dela posvetila je umrlom sinu
Zašto je KOSOVSKI BOŽUR specifično crvene boje i kakvo značaj ima za SRPSKI NAROD?
Da li znate ko je bila "Kosovka devojka" sa slike Uroša Predića?
Kako je Simonida, zaista, ostala bez očiju?
Pesnik Milan Rakić se po okončanju studija prava u Parizu vratio u Srbiju i stupio u diplomatsku službu, pa je 1908. godine bio konzul u Prištini. Ali kad je 1912. godine počeo Balkanski rat, napustio je mesto šefa Konzularnog odeljenja u Beogradu i priključio se komitama Vojina Popovića, vojvode Vuka.
S njima je došao na granicu sa Kosovom, koje je tada bilo u sastavu turske carevine. U oktobru te godine Rakić, koji je celog života nosio diplomatski frak, "sa redenicima prekrštenim preko kožuha i šubarom na glavi ušao je na čelu kolone" u Prištinu.
U spomen na to vreme ostale su pesme "Na Gazimestanu" i "Simonida".
Nema đaka u Srbiji koji bar jednom nije pročitao, ako već nije naučio napamet ovu izuzetnu pesmu:
Simonida
Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči,
Znajući da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nožem izbo oči.
Ali dirnuti rukom nije smeo
Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo,
Pod kojim leži kosa tvoja gusta.
I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskićenom mozaik-odelu,
Dok mirno snosiš sudbu svoju grubu,
Gledam te tužnu, svečanu, i belu;
I kao zvezde ugašene, koje
Čoveku ipak šalju svetlost svoju,
I čovek vidi sjaj, oblik, i boju
Dalekih zvezda što već ne postoje,
Tako na mene, sa mračnoga zida,
Na iščađaloj i starinskoj ploči,
Sijaju sada, tužna Simonida, –
Tvoje već davno iskopane oči!
U borbi s komitama Milan Rakić je u ovoj prilici iskazao potrebu da ojača nacionalnu svest iznad istine. Temeljitog obrazovanja i široke kulture, uz to i dobar poznavalac lokalnih prilika, svakako je znao da Simonidu nisu oskrnavili Arbanasi, odnosno Albanci.
U brojnim naučnim radovima koji se bave narodnim običajima zabeleženo je verovanje da prah sastrugan sa očiju freske nekog sveca leči vid. O ovom običaju, osuđujući ga, piše i vladika Nikolaj Velimirović, pa je, što se Gračanice tiče, gotovo sigurno da su fresku oštetili hrišćani, najverovatnije meštani iz okoline manastira.
Simonidine oči su ipak sačuvane
Ali oštećenje freske manje je nego što se misli. Prema navodima Luke Mičete, pisca knjige "Stefan Prvovenčani, biografija prvog srpskog kralja", slikari konzervatori Zdenka i Branislav Živković su u toku konzervatorskih radova izvedenih u Gračanici između 1971. i 1976. očistili naslage sa očiju ove freske i videlo se da one nisu oštećene.
Simonidine oči ostale su netaknute i lepe su i svetloplave boje!
A publicista Sava Dautović citira drugog jednog poznatog konzervatora i pisca Svetislava Mandića, koji u svom "Dnevniku" iz 1975. godine beleži da je "priroda oštećenja takva da se može reći, u celini uzev, da su oči sačuvane".
Mandić, međutim, beleži i da će objavljivanjem ovog podatka Rakićevi stihovi doći u sukob sa istinom. On se zato zalaže da konzervatori fresku ne popravljaju.
- Ako konzervator eliminiše oštećenja, rupe koje danas izgledaju kao oči uništiće time onaj momenat koji je, u stvari, rodio pesmu. Eliminisao bi samim tim i dragocenu pesmu - piše.
Fresci zato do dana današnjeg nisu vraćene oči. Pripadnici albanskog naroda krivi su za oštećenja i rušenja brojnih pravoslavnih hramova na Kosovu i Metohiji, a najveća razaranja zabeležena su u martu 2004. godine, ali freska Simonide ne ide na njihovu dušu...
Podsetimo, Simonida je bila ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa i peta supruga srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina.
Andronik II je 1299 ponudio srpskom kralju Milutinu ruku svoje maloletne kćeri, kao garanciju mira i prijateljstva između Vizantije i Srbije. Simonida je umrla posle 1345. kao monahinja.
Njena neobična sudbina i lepota su bili inspiracija mnogim umetnicima. Pesnik Milan Rakić je napisao poemu "Simonida", a Milutin Bojić je napisao dramu "Kraljeva jesen". Asteroid 1675 Simonida koji je otkrio astronom Milorad B. Protić je dobio ime po Simonidi Nemanjić.
Srbija Danas/V.Janković