Генерације ђака училе лаж: Како је чувена фреска Симонида из Грачанице, заиста, остала без очију?
"Криво учење" потекло је из пера чувеног српског песника.
Учили смо у школи да су Албанци оскрнавили фреску краљице Симониде Немањић, пете супруге српског краља Стефана Уроша II Милутина, која се налази у манастриру Грачаница.
Међутим, то није тачно, а "криво учење" потекло је од чувеног српског песника.
Да ли знате ко је била прва српска књижевница? Једно од својих дела посветила је умрлом сину
Зашто је КОСОВСКИ БОЖУР специфично црвене боје и какво значај има за СРПСКИ НАРОД?
Да ли знате ко је била "Косовка девојка" са слике Уроша Предића?
Како је Симонида, заиста, остала без очију?
Песник Милан Ракић се по окончању студија права у Паризу вратио у Србију и ступио у дипломатску службу, па је 1908. године био конзул у Приштини. Али кад је 1912. године почео Балкански рат, напустио је место шефа Конзуларног одељења у Београду и прикључио се комитама Војина Поповића, војводе Вука.
С њима је дошао на границу са Косовом, које је тада било у саставу турске царевине. У октобру те године Ракић, који је целог живота носио дипломатски фрак, "са реденицима прекрштеним преко кожуха и шубаром на глави ушао је на челу колоне" у Приштину.
У спомен на то време остале су песме "На Газиместану" и "Симонида".
Нема ђака у Србији који бар једном није прочитао, ако већ није научио напамет ову изузетну песму:
Симонида
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.
Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,
Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, –
Твоје већ давно ископане очи!
У борби с комитама Милан Ракић је у овој прилици исказао потребу да ојача националну свест изнад истине. Темељитог образовања и широке културе, уз то и добар познавалац локалних прилика, свакако је знао да Симониду нису оскрнавили Арбанаси, односно Албанци.
У бројним научним радовима који се баве народним обичајима забележено је веровање да прах саструган са очију фреске неког свеца лечи вид. О овом обичају, осуђујући га, пише и владика Николај Велимировић, па је, што се Грачанице тиче, готово сигурно да су фреску оштетили хришћани, највероватније мештани из околине манастира.
Симонидине очи су ипак сачуване
Али оштећење фреске мање је него што се мисли. Према наводима Луке Мичете, писца књиге "Стефан Првовенчани, биографија првог српског краља", сликари конзерватори Зденка и Бранислав Живковић су у току конзерваторских радова изведених у Грачаници између 1971. и 1976. очистили наслаге са очију ове фреске и видело се да оне нису оштећене.
Симонидине очи остале су нетакнуте и лепе су и светлоплаве боје!
А публициста Сава Даутовић цитира другог једног познатог конзерватора и писца Светислава Мандића, који у свом "Дневнику" из 1975. године бележи да је "природа оштећења таква да се може рећи, у целини узев, да су очи сачуване".
Мандић, међутим, бележи и да ће објављивањем овог податка Ракићеви стихови доћи у сукоб са истином. Он се зато залаже да конзерватори фреску не поправљају.
- Ако конзерватор елиминише оштећења, рупе које данас изгледају као очи уништиће тиме онај моменат који је, у ствари, родио песму. Елиминисао би самим тим и драгоцену песму - пише.
Фресци зато до дана данашњег нису враћене очи. Припадници албанског народа криви су за оштећења и рушења бројних православних храмова на Косову и Метохији, а највећа разарања забележена су у марту 2004. године, али фреска Симониде не иде на њихову душу...
Подсетимо, Симонида је била ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и пета супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина.
Андроник II је 1299 понудио српском краљу Милутину руку своје малолетне кћери, као гаранцију мира и пријатељства између Византије и Србије. Симонида је умрла после 1345. као монахиња.
Њена необична судбина и лепота су били инспирација многим уметницима. Песник Милан Ракић је написао поему "Симонида", а Милутин Бојић је написао драму "Краљева јесен". Астероид 1675 Симонида који је открио астроном Милорад Б. Протић је добио име по Симониди Немањић.
Србија Данас/В.Јанковић