OVO JE NAJJEZIVIJA SRPSKA PESMA: Čuveni srpski pesnik ju je napisao, napio se, pa SE UBIO
Pesma koju je napisao pred samoubustvo: Pesma za moj 27 rodjendan
Najpoznatiji srpski i jugoslovenski pesnik druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac Branko Miljković napisao je pesmu "Pesma za moj 27. rođendan", a ubrzo potom izvršio samoubistvo. Zanimljivo je da se i dan danas nagađa o njegovoj smrti sa obzirom da se je Branko u noći između 11. i 12. februara obesio o drvo u Zagrebu za koje se sumnjaju da je bilo i suviše maleno i tanko kako bi o njega mogao da se obesi.
KAFKIN INTIMNI ZAPIS: Uhodim je da je ne bih sreo!
Nekoliko meseci pred svoju smrt, napisao je sam sebi rođendansku pesmu. Svemu tome prethodio je incident sa policijom, nakon što se Branko napio u jednoj pozorišnoj zagrebačkoj kafani.
Rođen je u Nišu 29. januara 1934. godine gde je i proveo svoje detinjstvo u periodu Drugog svetskog rata, gde je bio svedok svih nasilja i strahota za koje se sumnja da će kasnije ostaviti traga u njegovoj poeziji.Zatim, on 1953. godine napušta Niš i odlazi za Beograd gde upisuje studije na Filozofskom fakultetu, gde će i diplomirati 1957.
VOJA BRAJOVIĆ: Narod koji ne pomaže pozorište ili je mrtav ili na umoru
Pesma koju je napisao za svoj 27. rođendan pre nego što je usledila tragedija:
Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme;
Vreme je da sunce kaže koliko je sati;
Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme;
Ko loše živi zar može jasno zapevati!
Verovao sam u san i u nepogodu,
u dve noći bio zaljubljen noću,
dok jug i sever u istome plodu
sazrevaju i cvokoću.
Sanjajući ja sam sve praznike prespavao!
I grom je pripitomljen pevao u staklu.
Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo,
a poljupcu je mesto u paklu.
I hlebovi se pod zemljom školuju;
Ja bih se želeo na strani zla tući;
Pa ipak, po milosti istorije,
povraćajući i ja ću u raj ući.
Za prijatelje proglasio sam hulje,
zaljubljene u sve što peva i škodi.
Dok mi zvezde kolena ne nažulje
moliću se pobožnoj vodi.