ОВО ЈЕ НАЈЈЕЗИВИЈА СРПСКА ПЕСМА: Чувени српски песник ју је написао, напио се, па СЕ УБИО
Песма коју је написао пред самоубуство: Песма за мој 27 рођендан
Најпознатији српски и југословенски песник друге половине двадесетог века, есејиста и преводилац Бранко Миљковић написао је песму "Песма за мој 27. рођендан", а убрзо потом извршио самоубиство. Занимљиво је да се и дан данас нагађа о његовој смрти са обзиром да се је Бранко у ноћи између 11. и 12. фебруара обесио о дрво у Загребу за које се сумњају да је било и сувише малено и танко како би о њега могао да се обеси.
КАФКИН ИНТИМНИ ЗАПИС: Уходим је да је не бих срео!
Неколико месеци пред своју смрт, написао је сам себи рођенданску песму. Свему томе претходио је инцидент са полицијом, након што се Бранко напио у једној позоришној загребачкој кафани.
Рођен је у Нишу 29. јануара 1934. године где је и провео своје детињство у периоду Другог светског рата, где је био сведок свих насиља и страхота за које се сумња да ће касније оставити трага у његовој поезији.Затим, он 1953. године напушта Ниш и одлази за Београд где уписује студије на Филозофском факултету, где ће и дипломирати 1957.
ВОЈА БРАЈОВИЋ: Народ који не помаже позориште или је мртав или на умору
Песма коју је написао за свој 27. рођендан пре него што је уследила трагедија:
Више ми нису потребне речи, треба ми време;
Време је да сунце каже колико је сати;
Време је да цвет проговори, а уста занеме;
Ко лоше живи зар може јасно запевати!
Веровао сам у сан и у непогоду,
у две ноћи био заљубљен ноћу,
док југ и север у истоме плоду
сазревају и цвокоћу.
Сањајући ја сам све празнике преспавао!
И гром је припитомљен певао у стаклу.
Не рекох ли: ватру врати на место право,
а пољупцу је место у паклу.
И хлебови се под земљом школују;
Ја бих се желео на страни зла тући;
Па ипак, по милости историје,
повраћајући и ја ћу у рај ући.
За пријатеље прогласио сам хуље,
заљубљене у све што пева и шкоди.
Док ми звезде колена не нажуље
молићу се побожној води.