"On ti je muž, birala si ga, treba da ga trpiš" Neverstvo u zbirci "Moj muž" Rumene Bužarovske
Koliko često sami sebi zatvaramo oči pred istinom, i koliko je potrebno da bismo ih jednom zauvek otvorili?
Život je često poput pažljivo složene hartije – naizgled uredan i čitak, sve dok ne počnemo da čitamo između redova. U ovoj potresnoj priči, jedan običan fiskalni račun postaje simbol ne samo izdaje, već i spoznaje da je ljubav koju je glavna junakinja gradila – možda od samog početka bila zasnovana na iluziji.
O tome se govori i u zbirci "Moj muž" makedonske spisateljice Rumene Bužarovske.
Sve priče u ovoj izuzetnoj zbirci ispripovedane su iz prvog lica, glasovima različitih žena, ali se njihova iskustva ne tiču samo njih, već i njihove okoline – odnosa s muževima, decom, roditeljima, kolegama i prijateljima. Tako pred sobom imamo galeriju snažnih, precizno oblikovanih likova, koji donose i psihološke i društvene portrete, s posebnim fokusom na uticaj patrijarhata.
Kroz priče o brakovima i muževima, ginekolozima, pesnicima, policajcima, zapravo se govori i o profesijama, društvenom statusu i odnosima moći – većina ženskih likova ostaje u senci, emotivno i socijalno zanemarena zbog prestiža svojih partnera i njihovih zanimanja.
Sve je ispisano u duhu najbolje američke kratke priče, uz besprekoran stil i preciznost, jezikom svakodnevice, bez trunke patetike – sirovo, razorno i istinito.
Jedna od priča koja se čita u jednom dahu nosi naslov "Preljubnik".
Pripovedanje počinje rutinskim, gotovo mehaničkim činom – žena, kao i svaki put pre pranja odeće, zavlači ruku u džep suprugovih pantalona. Tamo, među sitnišem i starim papirićima, pronalazi nešto što će joj zauvek promeniti život: mali, beznačajni papir, dokaz nečega što se ne može izbrisati. Na njemu – nepoznat naziv „Durež“ i cena koja više nije samo brojka, već simbol izdaje.
Narativ je izgrađen na tenziji između intuicije i želje za samoobmanom. Kao što mnogi pre nje, glavna junakinja se najpre hvata za poslednje slamke nade – možda postoji objašnjenje, možda je sve samo nesrećna slučajnost? Ali stvarnost, ma koliko je mi izbegavali, uvek pronađe način da nas sustigne.
Susret sa suprugom nije donosio olakšanje – njegova ljutnja, manipulacija i pokušaji da je prikaže kao ludu još su više ojačali njene sumnje. Ubrzo, drugi znaci počeli su da se nižu: zakašnjenja, skrivene poruke, čudni pozivi. Njena bol postaje tiha, gotovo fizička – jer nema jasnog pitanja koje bi postavila, a već zna da nijedan odgovor neće doneti utehu.
Ova priča nije samo svedočanstvo o jednoj ljubavnoj prevari – ona je hronika trenutka u kojem čovek prestaje da veruje u sve što je mislio da zna. Psihološki realistična i emocionalno nabijena, ona nas tera da se zapitamo – koliko često sami sebi zatvaramo oči pred istinom, i koliko je potrebno da bismo ih jednom zauvek otvorili?
