ANDREA LEKIĆ ŠIRI OPTIMIZAM: Svi verujemo u plasman na SP
Najbolja ženska rukometna reprezentacija Srbije odigraće u sredu u Celju prvi meč baraža za odlazak na Svetsko prvenstvo, u nedelju, 13. aprila na programu je revanš susret u Boru, a povratnik u nacionalni tim, Andrea Lekić, se nada pozitivnom ishodu.
Jedna od najboljih rukometašica koje je ova zemlja ikada imala, odlučila je da se vrati u dres sa državnim grbom i pomogne reprezentaciji da se domogne elitnog takmičenja.
-Mislim da svi očekujemo pobedu i prolazak na Svetsko prvenstvo. Ali smo potpuno svesne težine zadatka. Nismo u situaciji da možemo da kažemo da smo favoriti u meču sa Slovenijom, ali teren će odlučiti. Suprostaviće nam se ekipu sa izuzetno dobrom polukontrom, vrlo zanimljivim i raznovrsnim napadom, i to je ono što moramo da neutrališemo. Stvarno mislim da je tu ključ za pobedu – u odbrani - rekla je Andrea Lekić u izjavi za sajt Rukometnog saveza Srbije.
Posebna pogodnost u ovom dvomeču, prema mišljenju jedne od najboljih svetskih igračica, je činjenica da će pitanje putnika na Svetsko prvenstvo biti odlučeno u Srbiji.
-U mojoj glavi, najbolja varijanta je što je revanš kod nas. To nam mnogo znači. Očekujemo krcatu halu u Boru i podršku tokom cele utakmice. Ništa se ne može meriti sa tim osećajem, kada cela hala svojom energijom nosi našu igru.
Rukometašice Srbije uspele su, sada već davne 2012. godine da osvoje srebrnu medalju na SP u Beogradu, a to takmičenje u karijeri Andree Lekić zauzima posebno mesto.
-Кada se vratimo u prošlost i krenu priče o medalji, ja se uvek vratim na činjenicu da smo mi godinama gradile taj put do uspeha. ta 2012. godina je bila ključna, da poverujemo da možemo. Do tada nikada nismo prošle grupu. Svaki put posle grupne faze dobijemo onaj 'tanjir'. Imamo servis onih tanjira za ručavanje, bukvalno nam je falio još escajg - kroz smeh kaže Andrea Lekić i dodaje:
-Mislim da nikada nisam osećala jaču hemiju u ekipi. U smislu vere jedne u drugu. Taj momenat zajedništva, gde smo apsolutno svesne da jedna bez druge ne možemo, i da se samo kao tim dolazi do vrha. Malo je reći da smo bile porodica. To je stvarno tako bilo. Fascinantno je bilo kako smo se među sobom dogovarale, kako smo se pripremale. To je bilo neko ludilo koje se stvarno teško objašnjava.
