Најтраженије занимање у Србији: Почетна плата 800 евра, а посао се добија одмах

Вест о томе да Србији фали на хиљаде професионалних камионџија за плату од 1.000 евра изазвала је неверицу, посебно због поменуте зараде. Неђо Мандић, председник једног пословног удружења ове врсте каже да су превозници спремни да возаче „створе како знају“.

„Створиће“ их понудом – обуке, гарантованог посла и почетном платом од 800 евра.

– Покренули смо школу за обуку будућих возача. Од кандидата тражимо само да имају бар осам разреда школе и положен возачки испит Б категорије. Нудимо обуку која нас кошта 3.000 евра и која је за кандидата бесплатна ако код послодавца ради три године. Нудимо загарантован посао, уговор и пре обуке, и то са почетном платом од најмање 800 евра. Значи, возач добија посао чим се одлучи за обуку – наглашава Мандић.

Он објашњава да ће обуке бити одмах организоване широм Србије, чим у једном граду буде било бар 10 полазника. Њима ће најпре бити објашњено како обука изгледа, биће им појашњени детаљи уговора и затим дато седам дана да размисле.

– Ко се одлучи, иде на тестирање у свом граду. У питању су разни тестови елементарне психофизичке способности за овај посао. Одмах после тога, и пре него што почне обука, кандидат потписује уговор са конкретним послодавцем и он већ тада има гарантован посао. Тада почиње обука за Ц и Е категорију у ауто школи, а паралелно стручне обуке које се тичу међународног транспорта и папирологије.

– Када обука буде окончана и кандидат почне да ради код свог послодавца од првог дана му тече стаж, ради за ту почетну плату иако још можда месецима неће сам на пут. У првих месец, два путоваће са искуснијим колегама, јер се не може почетнику дати камион од 150.000 евра са робом вредном 300.000. Тек после два до четири месеца возач креће сам на пут по Европи и од тада је његова пуна плата са дневницама 1.100 евра – каже Мандић.

Он објашњава да обука једног возача кошта око 3.000 евра, а да је возач касније исплаћује у ратама од по 100 евра месечно. Али, ако возач у старту са газдом потпише уговор на три године, обука је бесплатна. Мандић каже да постоји и солуција да возач може, ако није задовољан једним, да пређе код другог или трећег послодавца из њиховог удружења .

– Такође, возач ће уговором бити заштићен тако да, ако му послодавац спусти плату, одмах може да оде не плативши ни динар за обуку. Ипак, имамо и нереалне захтеве, неки кандидати би да заврше обуку, али да одмах иду у Немачку јер је тамо већа зарада. Ми не можемо платити стотине обука, а они само да оду даље после тога.

– Кандидат може напустити послодавца и после две године, али онда мора да плати преосталу трећину дуга за обуку. Ако остане три године, после тога може да оде где год жели, ако жели. Неки су нам замерали то условљавање, али мислим да је коректно, јер вам нигде нико неће поклонити обуку за било који посао, свуда је сами плаћате, а посао ако нађете – резимира Мандић.

Он тврде да је посао возача камиона неправедно понижаван годинама, па је тако лепо бити конобар или трговац за 25.000 динара плате, али возач са платом од 1.000 евра је „шоферчина“.

– И због тога ове стручне смерове у школама уписују само деца која не успеју да упишу ништа друго, а и они који то заврше оду у друге бранше. Нама су на друмовима сада махом возачи који су се обучили док су служили војни рок, али они су пред пензијом, а младих је недовољно. Морамо да их „створимо“ како знамо – каже Мандић.