Овој земљи прети колапс туризма због мањка радне снаге: Нико неће да ради, а дневнице су никад веће
Словеначки туристички сектор улази у летњу сезону са озбиљним кадровским дефицитом, док послодавци упозоравају да недостатак радне снаге већ утиче на квалитет услуге и организацију рада.
Поред мањка радника, Словенија је додатно оптерећена растом трошкова и неизвесношћу на тржишту, што би могло да утиче на целокупну туристичку сезону.
Пред летњу туристичку сезону словеначки туристички сектор суочава се са озбиљним изазовима, а највећи међу њима је недостатак радне снаге. Према проценама надлежних институција, у угоститељству и туризму тренутно недостаје више од 10.000 радника.
Стручњаци упозоравају да ће на овогодишњу сезону утицати и геополитичке тензије, као и раст цена горива, што би могло да промени структуру туриста. Очекује се мањи број посетилаца из Азије, док би тај пад делимично могли да надоместе гости из Европе и Сједињених Америчких Држава.
Директор Туристичко-угоститељске коморе Словеније истакао је да сектор истовремено трпи и раст трошкова рада, енергије и материјала, што додатно отежава пословање.
Како наводи, компаније се налазе у дилеми да ли да повећане трошкове пребаце на крајње цене, што тржиште често не дозвољава, па профитабилност опада и смањује се простор за нова улагања.
Иако су плате у сектору у претходним годинама значајно порасле, послодавци и даље имају потешкоћа да привуку и задрже раднике. Подаци показују да су зараде између 2019. и 2025. године порасле за готово 50 одсто, али то није било довољно да се реши проблем недостатка кадра.
Угоститељски сектор годинама упозорава на мањак запослених, због чега су многи објекти били приморани да скрате радно време или прилагоде пословање. Додатни проблем представља сезоналност посла и захтевни услови рада, посебно током летњих месеци.
Иако су измене закона омогућиле лакше ангажовање страних радника у туризму и угоститељству, послодавци сматрају да су процедуре и даље превише компликоване и споре. Због тога се често дешава да радници у међувремену одлазе у друге земље Европске уније.
Најтраженији су радници из земаља бивше Југославије, али све већи број запослених долази и из азијских држава попут Индије, Бангладеша, Непала и Филипина.
Представници сектора траже додатне измене прописа како би се омогућило флексибилније запошљавање, посебно у периодима појачаног обима посла, као и лакше ангажовање радника на сезонским пословима, наводи Biznis.rs.
С друге стране, синдикати упозоравају да ни повећање плата ни побољшање услова рада нису довољни да се реши проблем одлива радне снаге. Као главне разлоге наводе напорно радно време, рад викендом и празницима, као и релативно ниске зараде у поређењу са другим секторима.
Додатни изазови су рад на високим температурама, недовољно одмора између смена и неуједначена примена прописа о заштити на раду. Стручњаци истичу да би побољшање услова рада и боље вредновање запослених могло значајно да повећа атрактивност ових занимања и ублажи дугорочни недостатак радне снаге.
Извор: Србија Данас/Каматица