Бензин је јефтинији од воде, а оброк у ресторану кошта мање од 5 евра: Погледајте где су основни трошкови међу најнижима у свету

Када се данас спомене Иран, прве асоцијације обично су геополитичка превирања, нафта и нуклеарни споразуми. Ипак, иза оштрих политичких наслова крије се свакодневица више од 90 милиона људи који живе, раде и сналазе се у економији која деценијама функционише под тешким међународним санкцијама.

Земља богате историје и културе данас је дом људима који су усавршили уметност прилагођавања. Због дугогодишњих економских блокада, Иран је био приморан да развије такозвану "економију отпора", ослањајући се на сопствену производњу готово свега - од хране до аутомобила. Резултат тога је тржиште које за просечног Европљанина изгледа као потпуно други универзум, посебно када је реч о ценама.

Гориво и комуналије као социјална категорија

Оно што на друштвеним мрежама редовно изазива неверицу јесу цене енергената. Земља која дословно „лежи“ на нафти својим грађанима нуди енергетске олакшице које су незамисливе у остатку света. Држава снажно субвенционише гориво како би заштитила стандард грађана. У оквиру месечне квоте од 60 литара, литар бензина кошта невероватних 0,03 евра.

Ни цене комуналија не заостају много за овим трендом. Основни трошкови режија (струја, грејање, вода) за стан од 85 квадрата у Техерану износе у просеку око 14 евра месечно. Брзи кућни интернет, иако подлеже одређеним рестрикцијама и филтерима, кошта у просеку око 6 евра.

Колико кошта свакодневица?

Будући да је због санкција увоз страних производа отежан и скуп, иранске полице пуне су домаћих брендова. То основне животне намирнице чини врло приступачним у номиналном износу:

• Хлеб (свеж, 500 г): око 0,46 евра
• Млеко (1 литар): око 0,56 евра
• Јаја (12 комада): око 1,16 евра
• Оброк у ресторану: око 4,25 евра
• Карта у јавном превозу: између 0,15 и 0,51 евра
• Пилећа прса (1 кг): око 2,56 евра.

Култура излазака, испијања кафе (и традиционалног чаја) и дружења по ресторанима изузетно је јака, а приступачне цене хране омогућавају грађанима богат друштвени живот упркос економским изазовима. Цена чаја у Техерану у просеку је око 0,26 евра.

Друга страна медаље: плате и инфлација

Иако горе наведене цене звуче примамљиво, потребно их је ставити у прави контекст - контекст просечних примања. Деценије санкција оставиле су дубок траг на иранску валуту (ријал), што је довело до снажне инфлације и пада вредности рада у односу на глобално тржиште. Просечна месечна зарада у Ирану износи око 306 евра. Када се те две ствари укрсте, јасно је да живот у Ирану није никаква економска утопија, већ непрестано балансирање, пише Klix.ba.

Иранци имају олакшан приступ основним животним потребама - кров над главом, топао дом, јефтин транспорт и доступну домаћу храну. Међутим, куповина било чега из увоза, попут квалитетне технике, нових аутомобила, оригиналне одеће или путовања у иностранство, за просечног грађанина Ирана представља огроман, често и недостижан луксуз.

Упркос свему, слика Ирана из угла обичног грађанина није мрачна како се то често приказује. Реч је о високообразованој нацији са огромним бројем инжењера и лекара. Људи су прилично сналажљиви: користе разна решења за заобилажење дигиталних рестрикција, развили су сопствене верзије популарних апликација (попут пандана за Убер или Амазон), а недостатак увозне робе надокнађују изузетно цењеним домаћим занатством и производњом. На крају, свакодневица у Техерану представља мешавину модерног, убрзаног живота и традиционалних вредности, у којој људи - баш као и свуда у свету - проналазе начине да раде, друже се и живе најбоље што могу унутар граница које су им наметнуте.

Извор: Србија Данас/Каматица