Велико истраживање: Ову плату млади у Србији очекују по завршетку факултета
Први кораци на тржишту рада
У поређењу са вршњацима из других држава централне Европе млади у Србији немају значајно радно искуство, а чак 44,5 одсто сматра да су лоше припремљени за своје будуће занимање. Већина дипломаца истиче волонтирање као једино додатно искуство које су стекли током студија, док су посао или пракса током студирања веома ретке. Сматрају и да почетна плата треба да им буде већа од 50.000 динара.
Прочитајте и:
Ово су само неки од закључака Делоите-овог истраживања "Први кораци на тржишту рада" у коме је испитано више од 5.700 студената и дипломаца са водећих универзитета из 14 земаља региона, укључујући и Србију.
Објашњење зашто је волонтирање једино искуство за већину јесте недовољна доступност могућности за обављање праксе или других vannastavnih активности. То објашњава и чињеницу да скоро половина испитаника из Србије нема поверења у своје вештине.
Упркос томе што сматрају да нису довољно припремљени за будући посао, млади Срби веома високо самооцењују следеће компетенције: способност ефикасног учења нових ствари (81%), тимски рад (72%), комуникативност (70%), самоорганизацију (68%), што је више од регионалног просека.
Када бирају нови посао млади из Србије (41,5%) истичу, као и њихови вршњаци из централне Европе, да им је најважнија могућност да развијају своје вештине. На другом месту је рад на занимљивим пројектима (13,4%). На трећем и четвртом месту истичу могућност напредовања у каријери (11,6%) и конкурентну зараду (8,5%). Занимљиво је да је проценат младих у Србији којима је новац одлучујући фактор при избору посла значајно нижи од централноевропског просека и износи 12,9%. Најважнији мотив за промену посла је недовољно поштовање њиховог рада (25,6%).
Већина младих из Србије (62,8%) желе да раде као стручњаци у својим областима. Скоро половина (46,3%) би волела да ради за велику међународну компанију. Истраживање показује да млади људи у нашој земљи највише цене стално запослење у облику трајног уговора са једним послодавцем што их чини лојалним запосленима у које вреди улагати. Српски миленијалси су такође врло конзервативни кад је реч о радном простору, 28% би радије да дели канцеларију са неколико колега него да седи у великим канцеларијама отвореног типа. Што се тиче радног времена, воле флексибилност – велики проценат од 37,2% би желео да ради са различитих локација (канцеларија или кућа) са флексибилним радним временом.
Више од 40 одсто послова НЕСТАЋЕ за 25 година: Погледајте занимања која су ПРВА НА УДАРУ
Недостатак реализма у очекивању почетне зараде није заобишао ни младе из Србије у истраживању, они следе тренд својих вршњака из централне Европе који често очекују веће зараде од просечних у својим земљама. Просечна бруто плата у Србији износи 54.340 динара (подаци из децембра 2017.), а велика већина младих 84,4% очекује зараду већу од 50.000 динара. Само 15,6% желе да зарађују до 50.000 динара и већина њих су жене. То је доста изненађујуће имајући у виду да 81,7% испитаника оцењује Србију као сиромашну земљу и да само мањина ставља новац као најбитнији фактор при избору посла. Изгледа да те чињенице не умањују њихова очекивања.
Велики број младих (76,8%) из централне Европе би било спремно да напусти своју државу због праве пословне прилике. Овај проценат је висок и у Србији, чак 73,8% младих би се одлучило на такву могућност, и ту нема разлике међу мушкарцима и женама. Ова чињеница је у складу са одговорима о процени ситуације на тржишту рада у Србији.
- Актуелни тренд „одлива мозгова“ са којим се суочавају многе земље је реална претња компанијама широм централне Европе. Млади су срећни уколико имају шансу да се преселе због посла, и многи виде међународне компаније као кључне за остварење својих амбиција – не само зато што их перципирају као некога ко нуди веће зараде. За миленијалсе је веома важна и привлачна различита и инклузивна култура – 88 одсто испитаника из централне Европе каже да им се допада да раде са различитим колегама, посебно када имају могућност да раде са старијим и искуснијим од себе - каже Жарко Мијовић, партнер за развој талентата у Делоит.
Активиран бесплатан број за пријаву рада "на црно" - 0800 300 307
Међу најважнијим вредностима за младе из Србије су срећна породица, добро здравље и образовање. Такође, велика већина (73,8%, мало изнад централноевропског просека) каже да је професионални рад увек био високо вреднован у породици из које долазе. Тако да није чудно што 90 одсто претпоставља да би радили чак и ако не би морали, док само 3% посао третира као непријатну дужност.
"Лидл" објавио конкурс за ЗАПОШЉАВАЊЕ: Одређене услове МОРАТЕ да испуњавате да би вас запослили
Млади из Србије верују да прави лидер улаже у развој својих запослених и сматрају да треба да буде инспиративан и има способност стратешког размишљања. Такође, мисле да лидери треба да се усредсреде на обезбеђивање дугорочне будућности своје организације и професионалног раста и развоја запослених (54 одсто). Треба истаћи да млади Срби мисле да пословни лидери остварују важнији утицај на друштво од државе: 59 одстоб сматра да лидери из света бизниса остварују већи утицај него владе по питању бројних проблема са којим се друштва суочавају.
Прилика за незапослене у Србији: Немци ХИТНО траже раднике, 1,2 милиона непопуњених радних места
Скоро половина (47 одсто) младих из земаља централне Европе више желе да буду стручњаци у својој области него да се нађу на руководећим позицијама. То не значи да нису амбициозни, скоро трећина испитаника (31 одсто) верује да њихови вршњаци препознају њихове лидерске квалитете.
- То што млади људи придају већу важност послу не значи да су спремни да жртвују свој приватни живот. Они желе да буду део нечег значајног, да раде у компанијама у којима се њихов рад цени, мишљење уважава, у којима имају могућност да развијају своје професионалне вештине и у којима руководство одлуке доноси демократски. Послодавци који успеју да остваре тај баланс могу да придобију лојалност и посвећеност најбољих младих талената - закључује Жарко Мијовић.